Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Sre Dec 08, 2010 6:08 pm
9. decembar
1594 - Rođen je švedski kralj Gustav II Adolf (Gustaf), veliki vojskovođa, vojni i državni reformator. Uspešno je okončao ratove s Danskom, Poljskom i Rusijom i osigurao dominaciju Švedske na Baltiku. U Tridesetogodišnjem ratu (od 1630) naneo je niz poraza katoličkim snagama grofa Tilija (Tilly). Poginuo je u novembru 1632. u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla armiju nemačkog generala Valenštajna (Wallenstein). Uoči njegove smrti Švedska je bila najjača sila u Evropi. Nasledila ga je kćerka Kristina (C h r i s t i n a).
1608 - Rođen je engleski pisac Džon Milton (John), koji se smatra najvećim engleskim pesnikom uz Šekspira (Shakespeare). Pristalica Olivera Kromvela (Cromwell) i građanske revolucije, postao je 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i počeo da piše političke, religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je u vreme restauracije slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo ("Izgubljeni raj", "Ponovo zadobijeni raj", "Samson Borac").
1641 - Umro je flamanski slikar Anton van Dajk (Anthony Dyck) čuveni portretista, dvorski slikar engleskog kralja Čarlsa I od 1632.
1824 - U peruanskom ratu za nezavisnost snage južnoameričkog revolucionara Simona Bolivara porazile su špansku armiju u bici kod Ajakuča u Peruu, koja je bila presudna za sticanje nezavisnosti Perua.
1886 - Rođen je američki pronalazač Klarens Birdsej (Clarence Birdseye) poznat po pronalasku dubokog zamrzavanja kao načina za održavanje namirnica. Pretpostavlja se da je za svoj pronalazak koristio iskustvo domorodaca sa Aljaske.
1905 - U Drezdenu je izvedena premijera opere jednočinke "Saloma" Ričarda Štrausa (R i c h a r d S t r a u s s), komponovane prema priči Oskara Vajlda (Oscar Wilde). Publika je izrazila zgražanje nad skarednošću predstave.
1905 - Francuska je donela dekret o odvajanju države od crkve.
1910 - Umro je srpski pisac Laza Kostić, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Bio je začetnik srpske avangardne lirike, a nekoliko njegovih pesama spada u najbolja ostvarenja srpskog romantizma ("Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojevic", "Pera Segedinac").
1917 - Turske trupe predale su Britancima u Prvom svetskom ratu Jerusalem, koji je pod truskom dominacijom bio od 1517.
1926 - Rođen je španski borac s bikovima Luis Migel Lukas "Domingin" (Miguel Lucas Diminguin), koji se smatra najboljim borcem s bikovima u 20. veku. Njegova veština inspirisala je američkog pisca Ernesta Hemingveja (Hemingway).
1941 - Kina je u Drugom svetskom ratu objavila rat Japanu, Nemačkoj i Italiji.
1961 - Afrička država Tanganjika stekla je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, s premijerom Džulijusom Njerereom (Julius Nyerere). Na isti dan 1962. Tanganjika je postala republika.
1985 - Bivši predsednik Argentine general Horhe Videla (Jorge) i njegov sledbenik član vojne hunte admiral Emilio Masera (M a s s e r a) osuđeni su na doživotnu robiju zbog učešća u "prljavom ratu" protiv gradske gerile i političkih protivnika (1976-82) tokom kojeg je nestalo 9.000 ljudi.
1985 - Generalna skupština UN je jednoglasno prihvatila rezoluciju kojom se svi akti terorizma osuđuju kao kriminal.
1987 - Protestima na području Gaze počela je prva intifada-pobuna Palestinaca protiv izraelske okupacije. Ustanak je potom zahvatio Zapadnu obalu i Jerusalem.
1990 - Leh Valensa (L e c h Walesa), bivši lider sindikata "Solidarnost", pobedio je na predsedničkim izborima u Poljskoj.
1990 - Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji nakon 45 godina vladavine komunista, pobedila je Socijalistička partija Srbije (bivši komunisti), a za predsednika Srbije izabran je lider te partije Slobodan Milošević.
1992 - Poštujući sankcije UN protiv SR Jugoslavije Svetska fudbalska federacija zabranila je jugoslovenskoj reprezentaciji da učestvuje u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo u SAD 1994.
1994 - Partija "Šin fejn", političko krilo Irske republikanske armije, prvi put je posle više od 70 godina otpočela mirovne razgovore s britanskom vladom.
1995 - Vrhovni sud Poljske potvrdio je pobedu Aleksandra Kvašnjevskog (Aleksander Kwasniewski) na novembarskim predsedničkim izborima i odbacio žalbu pristalica njegovog poraženog rivala Leha Valense (L e c h Walesa).
1996 - UN su odobrile primenu dugo odlaganog sporazuma s Irakom o prodaji ograničenih količina nafte za hranu, čime se Irak vratio na svetsko tržište nafte prvi put od invazije na Kuvajt 1990.
1999 - Srpske vlasti osudile su predsednicu Lige albanskih žena pesnikinju Fljoru Brovinu na 12 godina zatvora. Brovina je puštena na slobodu 2000. po odlasku Slobodana Miloševića s vlasti.
2000 - SR Jugoslavija i bivša jugoslovenska republika Slovenija uspostavile su diplomatske odnose.
2002 - Američka avionska kompanija "Junajted Erlajns" podnela je zahtev za bankrot, što je najveći slučaj bankrotstva u istoriji avioindustrije.
2002 - Indonežanska vlada i predstavnici oslobodilačkog pokreta Aceh potpisali su primirje, u cilju okončanja nemira koji su 26 godina potresali provinciju Aceh, a u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
2005 - Umro je francuski slikar, pripadnik soc-realizma Boris Taslicki (Taslitzky) koji je, rizikujući smrt, crtao portrete na papirićima koje je krao kao zatvorenik u nacističkim koncetracionim logorima.
Poslednji izmenio Kontesa dana Sub Dec 11, 2010 9:14 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Pet Dec 10, 2010 8:53 am
10. decembar
1508 - Formirana je Kambrejska liga, savez protiv Venecije koji su sklopili papa Julije II, francuski kralj Luj XII (Louis), aragonski kralj Ferdinand II i rimsko-nemački car Maksimilijan I (Maximilian).
1520 - Nemački crkveni reformator Martin Luter (Luther) spalio je javno u Vitenbergu bulu u kojoj mu je papa Lav X (Leo) zapretio prokletstvom ako se u roku od 60 dana ne odrekne jeresi. U januaru 1521. Luter je ekskomuniciran iz rimokatoličke crkve.
1603 - Umro je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert (William), koji je prvi uveo naziv za elektricitet. Njegovo delo "O magnetima" u kojem iznosi teoriju o Zemlji kao magnetu i magnetskim silama između nebeskih tela (1600), imalo je značajan uticaj na razvoj nauke u XVII veku.
1810 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) priključio je Francuskoj nemačke gradove Hanover, Bremen, Hamburg, Lauenburg i Libek.
1845 - Engleski građevinski inženjer Robert Tompson (Thompson)patentirao je prve pneumatske gume.
1848 - Luj Napoleon (Louis) je nadmoćnom većinom od preko četiri miliona glasova dobio izbore za predsednika Francuske. Četiri godine kasnije izveo je državni udar i proglasio se carem Napoleonom III.
1851 - Rođen je američki knjižar Melvil Đui (Dewey), koji je 1870. izradio prvu decimalnu klasifikaciju, sistem klasifikacija knjiga koji se primenjuje u bibliotekama u celom svetu.
1868 - Prvi semafori za regulisanje saobraćaja u svetu počeli su da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade parlamenta Velike Britanije.
1895 - Osnovano je Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u Srbiji. Sokobanja, u kojoj su često na odmoru boravili knezovi Miloš i Mihajlo Obrenović, pominje se kao lečilište još u starom Rimu i ranoj Romeji (Vizantija).
1896 - Umro je švedski industrijalac Alfred Nobel, pronalazač dinamita (1867) koji je bogatstvo stečeno tim pronalaskom uložio u osnivanje fondacije iz koje će se dodeljivati nagrade za vanredna dostignuća u različitim oblastima ljudskog delovanja. Nobelove nagrade dodeljuje svake godine Kraljevska švedska akademija nauka na dan njegove smrti, a prvi put su dodeljene 1901.
1898 - Potpisan je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Španija se odrekla Kube i Portorika, a za 20 miliona dolara ustupila je Amerikancima Filipine i Guam.
1902 - Završena je izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok reke Nil.
1926 - Umro je Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.
1936 - Abdicirao je britanski kralj Edvard VIII (Edward), jer nije želeo da se odrekne ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson (Wallis), kako je to od njega tražio premijer Stenli Boldvin (Stanley Balidwin). Posle abdikacije dobio je titulu vojvode od Vindzora. Nasledio ga je DŽordž VI.
1941 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu u Južno kineskom moru potopili britanske ratne brodove "Ripals" i "Princ od Velsa", na kojima je poginulo oko 800 ljudi.
1948 - Generalna skupština UN je usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Ovaj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.
1963 - Zanzibar, britanski protektorat od 1890, stekao je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao je republika i s Tanganjikom stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.
1964 - Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac Martin Luter King (Luther), borac za građanska prava crnaca.
1967 - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena je u Novom Meksiku (SAD) radi vađenja prirodnog gasa iz podzemlja.
1980 - Milton Obote proglašen je predsednikom Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga je 1985. drugi put zbacila s vlasti.
1991 - Jugoslovenska narodna armija se povukla iz Zagreba i Hrvatske, ali su borbe između Srba i hrvatskih snaga nastavljene.
1996 - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao je ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom, kao završni čin u demontiranju sistema aparthejda u toj zemlji.
1998 - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu osudio je bosanskog Hrvata Antu Furundžiju na 10 godina zatvora zbog mučenja i silovanja zatočenika u bosanskom ratu. To je bila prva presuda kojom je silovanje označeno kao ratni zločin.
2001 - U Prištini je konstituisana Skupština Kosova, prva od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu u julu 1999. Za predsednika je izabran Albanac Nedžat Daci, a predstavnici Srba Oliver Ivanović i Gojko Savić postali su članovi petočlanog veća Predsedništva Skupštine.
2001 - Generalni sekretar UN Kofi Anan dobitnik je Nobelove nagrade za mir.
2002 - Bivši američki predsednik Džimi Karter (Jimmy Carter) primio je Nobelovu nagradu za mir.
2003 - Šef UNMIK-a Hari Holkeri predstavio je u Prištini dokument "Standardi za Kosovo" čija će implementacija u kosovsko društvo biti od značaja kod ocenjivanja da li je Kosovo dostiglo standarde demorkatskog društva koje međunarodna zajednica traži pre početka rešavanja statusa Kosova. Taj dokument prihvatio je i Savet bezbednosti UN.
2003 - Haški tribunal osudio je bivšeg oficira Vojske Republike Srpske Dragana Obrenovića, koji je priznao krivicu, na 17 godina zatvora zbog ratnih zločina nad Muslimanima u Srebrenici u julu 1995.
2004 - Avion kompanije "Junajted erlajns" sleteo je u vijetnamski grad Ho Ši Min i to je prvi američki putnički avion koji je sleteo u tu zemlju od Vijetnamskog rata.
2004 - Milanski sud je oslobodio italijanskog premijera Silvija Berluskonija optužbi za korupciju - što predstavlja veliku pobedu desetogodišnje borbe ovog milijardera sa zakonom.
2006 - Umro je bivši čileanski diktator Augusto Pinoče koji je na vlast došao 1973. vojnim pučem zbacivši marksističkog predsednika Salvadora Aljendea (Allende). Za vreme njegove 17-godišnje vladavine ubijeno je oko 3.000 ljudi, a oko 28.000 je bilo mučeno.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Sub Dec 11, 2010 3:09 am
11. decembar
1282 - Umro je car Mihailo VIII, osnivač poslednje vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnovitelj carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspešno se odupirao namerama Karla Anžujskog i Mlečana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II.
1475 - Rođen je italijanski sveštenik Đovani de Mediči (Giovanni, Medici), papa Lav X (Leo) od 1513. do smrti 1521. Kao veliki zaštitnik umetnosti učinio je Rim centrom evropske kulture. Uprkos naporima, uključujući ekskomunikaciju osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera (Luther), nije uspeo da suzbije "jeres" - pokret verske reformacije započet tokom njegovog pontifikata i spreči stvaranje protestantske crkve.
1803 - Rođen je francuski kompozitor Ektor Berlioz (Hector) tvorac romantičarske programske muzike i utemeljitelj modernog orkestra ("Fantastična simfonija", "Romeo i Julija").
1810 - Rođen je francuski pisac Alfred de Mise (Mušet). Nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand (George) inspirisala ga je za pesme "Noći", a u autobiografskom romanu "Ispovest jednog deteta ovog veka" opisao je "bolesti veka" i sumrak ideala. Njegovim najboljim dramskim delima smatraju se "Marijanine ćudi" i "Ne šali se s ljubavlju".
1843 - Rođen je nemački bakteriolog Robert Koh (K o c h) jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
1858 - Svetoandrejska skupština izvršila je smenu dinastije u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića. Na presto je vraćen Miloš Obrenović, a za njegovog naslednka proglašen je njegov sin Mihailo.
1888 - Skupština Srbije prihvatila je ustav koji je predložila Narodna radikalna stranka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na belgijski ustav od 1831, u Srbiji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.
1894 - U Parizu je otvorena prva svetska automobilska izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.
1918 - Rođen je ruski pisac Aleksandar Solženjicin, koji je zbog oštre kritike staljinizma u svojim delima, postao najpoznatiji sovjetski disident krajem šezdesetih. Pripovetkom "Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih logora, u kojima je sam proveo devet godina. Emigrirao je 1974, a u Rusiju se vratio posle dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. ("Ođel za rak", "U prvom krugu", "Arhipelag gulag").
1937 - Fašističko Veliko veće donelo je odluku da se Italija povuče iz Lige naroda.
1941 - Nemačka i Italija su objavile rat SAD, a Kongres SAD je istog dana objavio rat tim dvema zemljama. Poljska je objavila rat Japanu, a Kuba, Kostarika, Nikaragva, Dominikanska Republika i Gvatemala Nemačkoj i Italiji.
1946 - Generalna skupština UN osnovala je UNICEF - Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.
1972 - Američki astronauti iz broda "Apolo 17" Eugen Kernon( Eugene Cernon) i Harison Smit (Harrison S c h m i t t) spustili su se na Mesec, u poslednjoj misiji u okviru programa "Apolo".
1973 - Zapadnonemački kancelar Vili Brant (Willy Brandt) i čehoslovački premijer Lubomir Štrougal (Strougal) potpisali su ugovor kojim je formalno poništen Minhenski pakt iz 1938, kojim su Velika Britanija i Francuska prepustile nacističkoj Nemačkoj oblast Sudeta u Čehoslovačkoj.
1991 - U Mastrihtu je potpisan Sporazum o monetarnoj i političkoj uniji članica Evropske zajednice.
1992 - Savet bezbednosti UN je, na zahtev Makedonije, odobrio upućivanje 800 vojnika UN u tu bivšu jugoslovensku republiku.
1997 - U Kjotu je posle maratonskih pregovora potpisan Protokol o zaštiti životne sredine koji predviđa i smanjenje proizvodnje ugljen dioksida i drugih štetnih gasova za koje se smatra da izazivaju efekte "staklene bašte" i globalno zagrevanje. SAD nisu stavile svoj potpis uz objašnjenje da bi to nanelo štetu njihovoj privredi. Protokol iz Kjota, koji je potpisala 141 država, stupio je na snagu 16. februara 2005. godine.
1999 - Umro je Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske od aprila 1990, nakon prvih višestranačkih izbora u SFRJ i prvi predsednik nezavisne Hrvatske. Bio je lider Hrvatske demokratske zajednice, političke stranke koja se zalagala za izdvajanje Hrvatske iz SFRJ. Njegovom zaslugom Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost, a u januaru 1992. stekla je međunarodno priznanje.
2000 - Izrael i Palestina obnovili su kontakte na višem nivou u cilju okončanja sukoba i pronalaženja načina za obnavljanje mirovnih pregovora.
2001 - Vrhovni sud SAD osudio je Francuza Zakariasa Musauia za učešće u terorističkim napadima 11. septembra, što je prva kazna u SAD koja se direktno odnosi na te napade.
2002 - Prva evropska svemirska letilica "Ariana-5" eksplodirala je odmah pošto je lansirana iz Francuske Gvajane, nakon čega su se dva satelita, vredna 600 miliona dolara, srušila u Atlantik.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Sub Dec 11, 2010 3:07 pm
12. decembar
1586 - Umro je Ištvan Batori (Istvan Bathory), knez Transilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Vilnjusu 1579.
1821 - Rođen je Gistav Flober (Gustave Flaubert), klasik francuskog realističnog romana, autor dela "Gospođa Bovari" zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Buvar i Pekiše", "Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenja svetog Antonija").
1863 - Rođen je norveški slikar Edvard Munk (M u n c h) jedan od začetnika ekspresionističkog likovnog izraza. Radio je portrete (Ibzen, Strindberg, Malarme) i pejsaže, a najpoznatija njegova slika je "Krik".
1873 - U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira.
1894 - Japanske trupe su počele invaziju Koreje.
1896 - Đuljielmo Markoni (Guglielmo Marconi) je u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.
1913 - Slika Leonarda da Vinčija (Vinci) "Mona Liza" pronađena je u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".
1915 - Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra(Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do večnosti".
1915 - Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
1918 - Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.
1920 - Konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.
1940 - Kraljevina Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.
1958 - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela.
1958 - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. Rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu 26. oktobra 2007. godine.
1963 - Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom (Jomo Kenyatta) kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.
1969 - Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbog vojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.
1979 - Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji i preuzela vlast.
1983 - Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.
1992 - Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.
1993 - Rusi su na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od 1917. izglasali novi ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.
2000 - Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.
2000 - Umro je Ndabaningi Sitole (Sithole), jedan od vodećih crnačkih lidera 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963. godine.
2002 - U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.
2003 - Umro je bivši predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev (Heydar Aliyev) koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.
2005 - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Pon Dec 13, 2010 1:28 pm
13. decembar
1545 - Počeo je sa radom Tridentski koncil koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kojem je do kraja izgrađen status katoličke crkve kao dogmatske, protiv reformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima je zasedao do 1563. Na osnovu zaključka ovog skupa vođen je protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata između prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi (1618-48).
1553 - Rođen je francuski kralj Anri IV (Henri), prvi monarh iz dinastije Burbona (Bourbon). Idejni vođa hugenota (protestanata) kasnije je prešao na katolicizam, ali je Nantskim ediktom 1598. osigurao hugenotima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Ubio ga je rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak (Francois Ravaillac).
1570 - Mirom u Šćećinu Danska je priznala nezavisnost Švedske.
1642 - Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio je Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca, pa je zasluga za otkriće pripala Englezu Džejmsu Kuku (James Cook) koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.
1797 - Rođen je nemački pesnik Hajnrih Hajne (H e i n r i c h Heine)jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo ("Knjiga pesama", "Romansero", "Ata Trol", "Nemačka, zimska bajka").
1806 - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali Turke da se povuku u Kalemegdansku tvrđavu. Tvrđava je osvojena početkom 1807, a nakon sloma ustanka 1813. Turci su ponovo zauzeli Beograd.
1877 - Srpski kralj Milan Obrenović je, na poziv Rusije objavio po drugi put rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat je završen mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija pokušala da ostvari premoć na jugu Balkana.
1921 - SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali su Vašingtonski ugovor o međusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.
1937 - Japanske trupe su okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproliće je ušlo u istoriju pod nazivom "silovanje Nankinga".
1939 - U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice "Ekseter", "Ajaks" i "Ahil" su kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod "Graf Špe", koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova.
1944 - Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot samoubica (kamikaza), u Drugom svetskom ratu je udario u američku krstaricu "Nešvil" i usmrtio 133 člana posade.
1967 - Vojna hunta u Grčkoj je sprečila kontraudar, a kralj Konstantin (Constatine), primoran da napusti Grčku, pobegao je sa porodicom u Rim.
1981 - General Vojćeh Jaruzelski (W o j c i e c h) zaveo je ratnostanje u Poljskoj, zabranjen je rad nezavisnog sindikata "Solidarnost", a hiljade sindikalnih aktivista su pritvoreni.
1982 - U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginulo je oko 3.000 ljudi.
1988 - U Kongu je potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike, uz posredovanje ŠSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju građanskog rata u Angoli započetog 1975.
1991 - Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile su da se priključe Zajednici Nezavisnih Država.
1999 - U Ljubljani je u 75. godini umro slovenački političar Stane Dolanc, visoki komunistički i državni funkcioner u bivšoj Jugoslaviji.
2000 - Predsednik Rusije Vladimir Putin došao je na Kubu u prvu posetu jednog ruskog državnika Fidelu Kastru (Catro) od raspada ŠSR-a 1991.
2002 - Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija odlučila je da se proširi za još 10 novih država članica: Poljsku, Češku, Mađarsku, Sloveniju, Slovačku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu, počev od 1. maja 2004. godine.
2003 - Američke snage su uhapšile svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina, koji se skrivao u podzemnom skloništu u blizini svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci od kada su američko-britanske snage izvršile invaziju na Irak.
2004 - Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio je gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Basesku, čime je okončana dekada vladavine naslednika bivšeg komunističkog režima.
2006 - Umro je američki glumac Piter Bojl (Peter Boyle) koji je stekao slavu ulogom nezadovoljnog radnika u filmu "Džo, i to je Amerika", zatim u filmovima "Mladi Frankeštajn" i seriji "Svi vole Rejmonda".
2009 - Nakon 18 godina prekida, zbog rata u Bosni i Hercegovini, uspostavljen je železnički saobraćaj između Sarajeva i Beograda.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Sre Dec 15, 2010 11:54 am
14. decembar
1503 - Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam (M i c h e l, Nostre-Dame), poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva" (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX (C h a r l e s) i dvorski astrolog Katarine Mediči (Caterina Medici).
1799 - Umro je Džordž Vašington (George Washington), prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika, uputio je Amerikacima "Oproštajnu besedu" (Farewell addreš).
1822 - U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok nije prihvaćeno da se pruži pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Otomanskog carstva.
1900 - Nemački fizičar Maks Plank (Max Planck) objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911 - Norveški istraživač Rual Amundsen (Roald) postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog istraživača Roberta Skota (Scott), koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.
1916 - Danci su glasali da se Zapadna Indija koja je pripadala Danskoj proda SAD za 25 miliona dolara.
1918 - U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za poslanike. Prva izabrana žena je bila grofica Markiević (Markievicz), irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
1927 - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala njegov prijem u Društvo naroda.
1935 - Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (Tomas Masaryk) (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.
1937 - Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.
1939 - Društvo naroda je isključilo ŠSR iz članstva zbog agresije na Finsku.
1959 - Arhiepiskop Makarios III postao je izabrani lider Kipra, a godinu dana kasnije, pošto je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije, i njegov prvi predsednik.
1960 - Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.
1962 - Kenet Kaunda (Kenneth) formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1981 - Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.
1989 - Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.
1989 - Opozicioni lider Patrisio Ajlvin (Patricio Aylwin) je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države, socijalista Salvador Aljende (Allende) ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče (Pinoćet).
1994 - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter) da posreduje radi postizanja mira u Bosni i Hercegovini.
1995 - U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Sporazum su potpisali predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je snagama NATO.
1998 - U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.
1998 - U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjena.
2000 - Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da posle Drugog svetskog rata zbrine dva miliona izbeglica. UNHCR sada ima više od 6.000 ljudi koji u 110 zemalja brinu o 21 milionu izbeglica, a budžet za 2010. godinu iznosi više od tri milijarde dolara.
2001 - Pisac i britanski akademik nemačkog porekla Vinfrif Georg "Maks" Sebald, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.
2004 - Predsednik Francuske Žak Širak (Jacques C h i r a c) otvorio je najviši most na svetu - Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Sre Dec 15, 2010 11:56 am
15. decembar
37 - Rođen je rimski car Neron, čija se umerena vladavina od 54. pretvorila kasnije u nečuveni teror koji je kulminirao požarom Rima (64). Rimljani su za podmetanje požara optužili Nerona, a on hrišćane i naredio njihove krvave progone. Pripisuje mu se i niz zločina - ubistvo majke Agripine, žene Oktavije, najbližih saradnika i uglednih Rimljana. Izvršio je samoubistvo 68. nakon što ga je Senat proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt.
1640 - Grof od Braganza krunisan je kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle 60-godišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.
1675 - Umro je holandski slikar Jan Vermer (Vermeer), jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s đerdanom").
1711 - U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.
1801 - Odmetnuti janičari, koje su predvodili četvorica beogradskih dahija Aganlija, Kučuk Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.
1806 - Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle su u Varšavu.
1840 - Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u "Dom invalida" u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
1890 - Ubijen je poglavica indijanskog plemena Sijuks "Bik koji sedi" (Tatanka Iyotake), koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera (George Custer).
1914 - Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.
1938 - Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.
1961 - Generalna skupština UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.
1961 - Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman (E i c h m a n n), organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu, a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.
1965 - Američki svemirski brodovi "Džemini 6" i "Džemini 7" ostvarili su prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.
1966 - Umro je američki režiser Volt Dizni (Walt Disney), autor stripova, filmski animator i producent, tvorac modernog crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvorio mu je krajem dvadesetih godina 20. veka lik Miki Mausa. Iz Diznijevig studija kasnije su izašli crtani filmovi poznati širom sveta - "Snežana i sedam patuljaka", "Pepeljuga", "Petar Pan", "Bambi", "Pinokio", "Alisa u zemlji čuda".
1970 - Sovjetski vasionski brod "Venera 7" spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.
1970 - U Beogradu je umro srpski slikar Leonid Šejka. Bio je član grupe "Mediala", bavio se i likovnom eseistikom.
1991 - Oko 500 ljudi je izgubilo život kada je feribot "Salem Ekspres" udario ispred egipatske luke Safaga u koralni greben i potonuo.
1996 - Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio je pobedu opozicione koalicije "Zajedno" u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održanom 17. novembra 1996.
1999 - Šef UNMIK-a Bernar Kušner (Bernard K o u c h n e r) potpisao je u Prištini sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova (prelazna vlada). Srbi sa Kosova su odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.
2000 - Zatvorena je nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od kako je počela upotreba nuklearnih centrala.
2001 - Krivi toranj u Pizi (Italija) ponovo je otvoren za posetioce, nakon 12 godina pauze, koliko je trajala njegova sanacija.
2002 - Posmatrači UN su zvanično okončali svoju misiju na Prevlaci, započetu u martu 1992. i predali hrvatskim vlastima kontrolu nad tim poluostrvom.
2005 - U Iraku su održani prvi slobodni parlamentarni izbori od pada Sadama Huseina, 2003. godine.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Sre Dec 15, 2010 11:58 am
16. decembar
1653 - Vođa engleskih parlamentarista u građanskom ratu protivmonarhista Oliver Kromvel (Cromwell) proglašen je doživotnim lordom protektorom Engleske, Škotske i Irske.
1773 - Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vlašću, grupa američkih kolonista, maskirana u Indijance, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke čaja s jednog britanskog broda. Taj događaj, kasnije nazvan "bostonska čajanka", nagovestio je američki rat za nezavisnost započet 1775.
1775 - Rođena je engleska književnica Džejn Ostin (Jane Austen), čije je delo početkom XX veka svrstano među pisce "velike tradicije". Smatra se najčitanijim romanopiscem među autorima koji su stvarali pre viktorijanskog perioda ("Razbor i osećanje", "Gordost i predrasuda", "Mensfildski park", "Ema", "Nortagentska opatija", "Nagovaranje").
1835 - U velikom požaru koji je zahvatio Njujork uništeno je 600 građevina.
1838 - Buri su se, tokom Velike seobe, bežeći od britanske kolonijalne vlasti, sukobili sa plemenom Zulu i u bici na Krvavoj Reci pobili 3.000 pripadnika tog južnoafričkog plemena.
1859 - Umro je nemački filolog Vilhelm Grim (Wilhelm Grimm) koji je sa bratom Jakobom sakupio i objavio čuvene priče i bajke za decu. S bratom je radio i na istraživanju nemačkog jezika, folklora i kulture, a sam se bavio izučavanjem spomenika starog nemačkog jezika.
1885 - U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni list "Bosanska vila", koji je bio veoma cenjen u bosanskim književnim krugovima. Pokrenut kao časopis koji će se baviti srpskom kulturnom bastinom, vremenom je prerastao u ugledni list u kojem su sarađivali istaknuti pisci svih nacionalnosti, kao i književnici izvan bosanskohercegovačkog kruga. Do 1887. ga je uređivao Nikola Šumonja, a potom do zabrane 15. juna 1914. Nikola Kašiković.
1916 - Ubijen je ruski monah i pustolov Grigorij Raspućin, koji je, kao tobožnji vidovnjak i čudotvorac uspeo da se nametne za osobu od poverenja poslednjem ruskom caru Nikoli II i njegovoj ženi carici Aleksandri. Ubila ga je grupa oficira da bi spasili ugled monarhije.
1917 - Rođen je engleski pisac Artur Čarls Klark (Arthur C h a r l e s Clarke), popularizator astronautike i autor čuvenih naučno-fantastičnih romana, među kojima su najpoznatiji "2001: odiseja u svemiru", "3001: konačna odiseja", "Kraj detinjstva".
1920 - U jednom od najtežih zemljotresa u svetu, u kineskoj provinciji Gansu poginulo je oko 180.000 ljudi.
1921 - Umro je francuski kompozitor Kamij Sen Sans (Camille Saint Saens), klavirski virtuoz i dirigent, jedan od osnivača društva za negovanje i unapređenje francuske muzike (Societe Nationale de Musique). Njegov ogromni opus obuhvata muzička dela svih vrsta među kojima su najpoznatije opera "Samson i Dalila" i kompozicija za kamerni sastav "Karneval životinja".
1931 - Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, profesor i rektor Karlovačke bogoslovije, od 1882. arhimandrit manastira Grgetega. Ustanovio je kritičku školu u srpskoj istoriografiji, uvodeći filološki metod u analizu istorijskih izvora. Autor je brojnih rasprava i studija ("Pregled domaćih izvora stare srpske povesnice").
1934 - Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan "Zemunski most kralja Aleksandra". Dignut je u vazduh u aprilu 1941, a na mestu visećeg mosta podignut je 1957, most nezvanično nazvan "Brankov most".
1944 - Nemci su u Drugom svetskom ratu probili u Ardenima savezničke linije odbrane, iznenadivši američke snage i počeli kontraofanzivu na zapadnom frontu, U borbama okončanim nemačkim porazom, saveznici su izgubili 77.000 vojnika a Nemci 130.000.
1944 - U avionskoj nesreći iznad Lamanša poginuo je američki džez-muzičar Glen Miler (Glenn Miller).
1949 - Vođa borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno izabran je za prvog predsednika Indonezije posle sticanja nezavisnosti zemlje od Holandije.
1966 - Savet bezbednosti UN je na predlog Velike Britanije jednoglasno izglasao ekonomske sankcije protiv režima bele manjine u Rodeziji.
1971 - Pakistanske trupe predale su se indijskoj vojsci i Oslobodilačkoj armiji Istočnog Bengala. Time je okončan indijsko-pakistanski sukob i sačuvana nezavisnost novostvorene države Bangladeš koja je proklamovana u martu 1971.
1993 - Šest zemalja članica Evropske unije (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija i Danska), uprkos protivljenju Grčke, priznalo je Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
1995 - Savet bezbednosti UN dao je NATO snagama ovlašćenje da preuzmu nadležnost nad mirovnim operacijama u Bosni. Time je okončana misija UNPROFOR-a i stvoreni pravni uslovi da NATO počne misiju nadgledanja sprovođenja mira u Bosni (IFOR).
1997 - Petnaest kosovskih Albanaca optuženih za terorizam i pripadnost ilegalnoj organizaciji "Oslobodilačka vojska Kosova" osuđeni su u Prištini na kazne zatvora od četiri do 20 godina.
2001 - Prvi američki brod od 1962, kada su SAD uvele embargo protiv Kube, stigao je u luku u Havani, noseći oko 500 tona smrznute hrane.
2003 - Švajcarski parlament prihvatio je rezoluciju kojom se ubijanje Jermena u otomanskom carstvu tokom I svetskog rata izjednačava sa genocidom.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Čet Dec 16, 2010 2:19 pm
17. decembar
1531 - Po naređenju pape Klementa VII ustanovljena je inkvizicija u portugalskoj prestonici Lisabonu.
1538 - Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII (Henry), koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1778 - Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi (Humphry Davy)izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću eletrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.
1830 - Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, "El Libertador", nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
1888 - Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.
1903 - Braća Vilbur (Wilbur) i Orvil Rajt (Orville Wright) izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica "Flajer I" je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se pritom u vazduhu najduže 59 sekundi.
1908 - Nakon pobede mladoturske revolucije, održana je prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
1909 - Umro je belgijski kralj Leopold II, koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.
1939 - U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf (Langsdorff) je potom izvršio samoubistvo.
1948 - U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija je napala Indoneziju, njene trupe su upale u glavni grad DŽakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija je priznala suverenitet Indonezije.
1973 - Arapski ekstremisti ubili su 32 osobe na aerodromu u Rimu kada su bacili bombu na avion kompanije "Pan Ameriken" i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
1983 - U diskoteci u Madridu u požaru su izgubile život 83 osobe.
1985 - Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali su mirovni ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
1989 - U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua (Nicolae (Ceausescu) u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
1990 - Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika je izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Bertrand Aristide).
1991 - Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i ŠSR-u.
1992 - Skupština Republike Srpske na Palama izabrala je Radovana Karadžića za prvog predsednika Republike.
1995 - Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio je da poslanicima Skupštine Republike Srpske podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojim je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
1996 - Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
1997 - Minski centar UN objavio je da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među kojima je veliki broj dece.
1999 - Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili su istorijski sporazum o nadoknadi za prinudni rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
2000 - U Ženevi je održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
2001 - Naoružani komandosi upali su u Nacionalnu palatu na Haitiju, u mestu Port-o-Princ, ubivši dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.
2002 - Skupština SR Jugoslavije ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. kojim je okončan rat u Bosni.
2003 - Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.
2004 - U Butanu je zabranjeno pušenje na javnim mestima i prodaja duvana. Butan je prva zemlja na svetu gde je uvedena ova zabrana.
2005 - Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU.
2007 - Nju Džersi je doneo zakon kojim se smrtna kazna zamenjuje doživotnim zatvorom bez prava na uslovnu slobodu i time postao prva američka savezna država koja je u protekle četiri decenije ukinula smrtnu kaznu.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Pet Dec 17, 2010 12:00 pm
18. decembar
1398 - Tatarski vojskovođa Timur Lenk (Tamerlan) zauzeo je indijski grad Delhi.
1737 - Umro je Antonio Stradivari, talijanski graditelj gudačkih instrumenata, nenadmašnog kvaliteta. Zvuk njegove violine postao je u XIX veku klasično merilo vrednosti. Smatra se da je napravio 1.100 instrumenata, od kojih je sačuvano 500 violina, 12 viola i 50 violončela.
1803 - Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder (Johann Gottfried), koji je svojim delom značajno uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea (Goethe) i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.
1856 - Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson (Joseph John Thomson), predsednik Kraljevskog društva u Londonu (1915-20), profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je elektron (1897), atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
1865 - Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropostvo.
1879 - Rođen je švajcarski slikar Paul Kle (Klee), koji je prvi u ekspresionističko slikarstvo uneo irealni svet i predstave iz podsvesti i sna, anticipirajući time nadrealizam. Pripadao je grupi "Plavi jahač" koju su vodili Valerij Kandinski i Franc Mark (Franz Marc).
1903 - Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je stavljena pod kontrolu SAD uz godišnju rentu.
1913 - Rođen je nemački državnik Vili Brant (Willy Brandt), popularni gradonačelnik Berlina (1957-66), kancelar Zapadne Nemačke (1969-74), lider Socijaldemokratske stranke. Njegova "istočna politika sporazumevanja" sa ŠSR i drugim istočnoevropskim zemljama doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir 1971. Svetsko javno mnjenje zadivio je 1970. kada je kleknuo pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi i zamolio za oproštaj u ime nemačkog naroda. Zbog špijunske afere u kojoj je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun, podneo je 1974. ostavku na mesto saveznog kancelara.
1916 - Pobedom Francuza završena je desetomesečna bitka kod Verdena u Prvom svetskom ratu, u kojoj su obe strane imale ogromne gubitke - poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.
1935 - Edvard Beneš je izabran za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika (Tomas Masaryk).
1940 - Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom "Operacija Barbarosa".
1970 - U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.
1972 - SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.
1980 - Umro je ruski državnik i visoki komunistički funkcioner Aleksej Kosigin, sovjetski premijer od 1964. do 1980.
1999 - Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga (C h a n d r i k a) povređena je u eksploziji bombe u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile tamilske separatiste za podmetanje bombe.
2000 - U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.
2001 - U Parizu je u 75. godini umro Žilber Beko (Gilbert Becaud) jedan od najuspešnijih francuskih pevača u drugoj polovini 20. veka.
2003 - Skupština Kosova usvojila je u načelu Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu.
2003 - Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Dragana Nikolića, zvanog Jenki, na 23 godine zatvora. On je priznao krivicu za ratne zločine počinjene nad muslimanskim zarobljenicima u logoru Sušica kod Vlasenice, čiji je komandant bio u leto 1992.
2005 - U jurnjavi tokom raspodele humanitarne pomoći u indijskom gradu Čenaju (ranije Madras) stradala su 43 beskućnika.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Ned Dec 19, 2010 3:11 am
19. decembar
1154 - Na engleski presto je došao Henri II (Henry), prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom (Thomas Becket), koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.
1741 - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom.
1793 - General Napoleon Bonaparta (Bonaparte) dobio je prvuz načajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.
1842 - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.
1851 - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Mallord William Turner), jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.
1863 - Engleski pronalazač Frederik Volton (Frederick Walton)patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum.
1902 - Rođen je glumac Ralf Ričardson (Ralph R i c h a r d s on), jednaod najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ("Ričard III", "Naš čovek u Havani", "Dr Živago", "Kartum", "Ana Karenjina").
1905 - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, "Nikoljdanski ustav", kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija.
1906 - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta ŠSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije ŠSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.
1941 - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von B r a u c h i t s c h) i lično preuzeo komandu nad armijom.
1946 - U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina (C h i Minh) i francuskih kolonijalnih trupa.
1950 - Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera (Dwight Eisenhower) vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.
1958 - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božićne čestitke preko satelita.
1965 - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol (C h a r l e s de Gaulle) je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana (Francois Mitterrand).
1972 - Južnokorejski tanker "Južna zvezda" ispustio je više od 100.000 tona nafte pored Omana.
1972 - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program "Apolo" letova na Mesec sa ljudskom posadom.
1984 - Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer (T h a t c h e r) i Džao Cijang (Zhao Ziyang) potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.
1991 - Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.
1995 - Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.
1996 - Umro je Marčelo Mastrojani (Marcello Mastroianni), zvezda italijanske kinematografije ("Devojke sa Španskog trga", "Sladak život", "Osam i po", "Privatan život", "Leo poslednji").
1997 - Singapurski putnički avion "Boing 737-300" srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i člana posade.
2001 - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strože ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.
2002 - Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU.
2003 - U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76).
2003 - Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
2004 - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, za koju je čuveni dirigent Arturo Toskanini rekao da ima "glas anđela".
2005 - U Avganistanu je konstituisan parlament, po prvi put, nakon više od 30 godina i posle desetina godina krvoprolića.
2006 - Umro je Džo Barbera (Joe) član čuvenog animatorskog dvojca Hana-Barbera, koji je stvorio neke od najpoznatijih likova crtanih filmova poput "Tom i Džeri", "Medved Jogi", "Porodica Kremenko" i "Skubi du". Prve legendarne epizode o mišu i mački koji se nadmudruju osvojile su sedam Oskara. Barbera i Vilijam Han (William Hanna) udružili su se 30-tih godina prošlog veka dok su radili za Metro Goldvin Majer (MGM).
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Pon Dec 20, 2010 11:23 am
20. decembar
1355 - Umro je srpski car Dušan Stefan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. U Skoplju je 1346. krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. U vreme njegove vladavine Srbija je bila na vrhuncu moći, prostirala se od Korintskog zaliva na jugu do Dunava na severu i od Jadrana na zapadu do Egejskog mora na istoku. Odnose u državi uredio je zbirkom zakona (Dušanov zakonik) koja je objavljena 1349, a dopunjena 1354. i koju istoričari smatraju ustavom tadašnje feudalne srpske države. Sahranjen je u manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena koji je u vreme turskih osvajanja srušen do temelja.
1582 - U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.
1795 - Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne građanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo "Srpska revolucija" (1829) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.
1912 - U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih turskih poseda u Evropi. Konferencija je završena potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi među balkanskim saveznicima oko razgraničenja vodili u novi rat.
1937 - Umro je nemački general Erih Ludendorf (E r i c h Ludendorff)jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. Smenjen je 1918. nakon neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Bio je poslanik nacionalsocijalističke stranke u Rajhstagu (1924-28) i jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata.
1945 - Karl Rener (Renner) je izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.
1960 - Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.
1968 - Umro je američki pisac Džon Stajnbek (John Steinbeck) dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Postao je slavan tridesetih godina 20. veka s romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije ("Plodovi gneva" "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja").
1970 - Pod pritiskom radničkih nemira i štrajkova, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka). Nasledio ga je Edvard Gjerek (Edward Gierek).
1971 - Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan (Agha Mohammed Yahya Khan) podneo je ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu s Indijom u Istočnom Pakistanu (Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu (Bhutto).
1973 - U Madridu je ubijen španski premijer i blizak saradnik generala Franka, Luis Karero Blanko (Carrero Blanco), u eksploziji bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil.
1974 - Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, a najbolja dela ostvario je u drvetu koje je obrađivao virtuoznom veštinom.
1982 - U 95. godini umro je Artur Rubinštajn (Rubenstein) američki pijanista poljskog porekla, jedan od najčuvenijih u 20. veku, posebno poznat po interpretacijama Šopena (C h o p i n) i novije španske klavirske muzike.
1986 - U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo je u Šangaju tražeći demokratske slobode.
1987 - U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. Feribot "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.
1989 - SAD su počele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u Panami, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika premijera Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega).
1990 - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja hladnog rata, podneo je ostavku upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.
1991 - Predsednik reformske vlade SFR Jugoslavije Ante Marković podneo je ostavku, zbog opstrukcije reformskog programa savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije želeo da prihvati savezni budžet koji je nazvao "ratnim budžetom". Nakon njegove ostavke reforme su zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala u krvavom ratu.
1992 - U SR Jugoslaviji su održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori. Na izborima za predsednika Srbije Slobodan Milošević pobedio je u prvom krugu Milana Panića. Predstavnici opozicije ukazali su na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.
1995 - Američki avion "Boing 757" sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću je preživelo četvoro ljudi i jedan pas.
1996 - U Beograd je doputovala Komisija OEBS na čelu sa bivšim španskim premijerom Felipeom Gonzalesom (Gonzalez) da ispita regularnost lokalnih izbora u Srbiji, nakon što je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS.
1998 - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu (C h u k w u) rodilaje osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.
1999 - Na osnovu optužnice Međunarodnog suda za ratne zločine, pripadnici mirovnih snaga u Bosni (SFOR) uhapsili su general-potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Galića je 5. decembra 2003. godine Haški tribunal osudio na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čocečnosti nad civilima u Sarajevu od 1992. do 1994.godine.
2001 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o slanju "Međunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu" (ISAF) pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.
2001 - U 95. godini umro je bivši predsednik Senegala (1960-80)Leopold Sedar Sengor. Poznat i kao jedan od najznačajnijih frankofonskih pesnika, Sengor je bio prvi Afrikanac koji je postao član francuske Akademije nauka i umetnosti.
2002 - U Nemačkoj je, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne "Dafiment banke" Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona nemačkih maraka.
2006 - U Beogradu je preminuo novinar Dušan Simić, dugogodišnji dopisnik i urednik beogradskog dnevnika "Politika", koji je u srpskom novinarstvu bio istaknuta ličnost više od 40 godina.
Poslednji izmenio Kontesa dana Pon Dec 20, 2010 11:28 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Pon Dec 20, 2010 11:28 am
21. decembar
1118 - Rođen je Tomas Beket (Thomas Becket), kanterberijski nadbiskup od 1162. Zbog protivljenja nameri kralja Henrija II (Henry) da ograniči vlast crkve, kraljeve pristalice ubile su ga 1170. u Kenterberijskoj katedrali. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem, a kralj je bio prisiljen da povuče "Klarendonske konstitucije" o odnosima crkve i države.
1375 - Umro je italijanski pisac Đovani Bokačo (Giovanni B o c c a c c i o), autor zbirke od sto novela "Dekameron", remek dela italijanske proze koje je postalo izvor nadahnuća i nenadmašni uzor italijanske proze.
1781 - Austrijski car Josif II (Joseph) priznao je Ediktom o toleranciji slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.
1804 - Rođen je engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli(Benjamin Disraeli), osnivač i vođa konzervativaca, premijer (1868. i 1874-80), jedan od tvoraca britanskog imperijalizma.
1879 - Rođen je sovjetski diktator poreklom iz Gruzije Josif Visarionovič Džugašvili (Staljin). Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti 1953. bio je neprikosnoveni vladar ŠSR i lider komunističkog sveta. U "čistkama" koje je sprovodio da bi se održao na vlasti stradalo je nekoliko miliona ljudi, među kojima su bili istaknuti političari, generali, intelektualci. Hegemonističkom politikom doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio je ogroman ugled ŠSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa pokušao je 1948. da Jugoslaviju stavi pod sovjetsku zonu uticaja.
1881 - U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".
1892 - Rođena je engleska književnica Sisili Izabel Ferfild (Cecily Isabel Fairfield), poznata kao Rebeka Vest (R e b e c c a West), koja je posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko".
1917 - Rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel (H e i n r i c h Theodor Boell), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata ("Mišljenja jednog klovna", "Grupna slika s damom", "Izgubljena čast Katarine Blum").
1937 - U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija (Walt Disney) "Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.
1940 - Umro je američki pisac Frensis Skot Ficdžerald (Francis Scott Fitzgerald). Proslavio se već prvim delima u kojima je opisao "godine džeza", a njegov roman "Veliki Getsbi" smatra se jednim od remek dela o "izgubljenoj generaciji".
1945 - Umro je američki general Džordž Smit Paton (George Smith Patton), posle saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao briljantan komandant oklopnih jedinica u bitkama u severnoj Africi, na Siciliji, u Ardenima. Posmrtno je objavljen njegov dnevnik "Rat kako sam ga ja video".
1948 - U Irskoj je potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike. Irska je 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila je iz Komonvelta.
1958 - General Šarl de Gol (C h a r l e s, Gaulle) izabran je za prvog predsednika Pete republike.
1967 - Luis Vaškanski (Louis Washkansky), prvi čovek kojem je presađeno tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.
1972 - Istočna i Zapadna Nemačka potpisale su ugovor o dobrosusedskim odnosima i uspostavile diplomatske veze, formalno okončavši neprijateljstvo koje je trajalo više od dve decenije. Time je otvoren put i za međunarodno priznanje Istočne Nemačke.
1973 - U Ženevi je otvorena prva mirovna konferencija posvećena Izraelu i njegovim arapskim susedima. U radu konferencije učestovali su Jordan, Izrael, Egipat, SAD, ŠSR i UN.
1979 - U Velikoj Britaniji je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan sedmogodišnji gerilski rat u Rodeziji i 15-godišnja pobuna protiv britanske krune.
1988 - Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji London-Njujork eksplodirao je iznad škotskog mesta Lokerbi i u nesreći je poginulo svih 259 ljudi u "Boingu 747" i 11 na zemlji. Libija je kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.
1990 - Albanska vlada naredila je da se uklone sve statue Josifa Staljina i svi simboli koji nose njegovo ime.
1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Ministarstvo bezbednosti (bivši KGB) jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i zato što, kako je rekao, instituciju koja je decenijama zastrašivala građane, nije moguće reformisati.
1997 - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, na koje je izašlo 50,98 odsto birača, pobedio je sa 59,23 odsto glasova Milan Milutinović, kandidat koalicije Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Njegov rival Vojislav Šešelj dobio je 37,57 odsto glasova.
2001 - Predsednik Argentine Fernando de la Rua podneo je ostavku, nakon žestokih sukoba demonstranata i policije u najvećim socijalnim nemirima u istoriji Argentine i nako što je peronistička opozicija odbila da mu da podršku.
2002 - Umro je Hoze Hiero (Jose Hierro), jedan od najcenjenijih španskih pisaca, koji je 1988. dobio nagradu "Servantes", za knjigu "Njujork beleška" (Cuaderno de Nueva York).
2005 - Najpoznatiji britanski homoseksualni par, pop zvezda Ser Elton Džon (John) i kanadski filmski producent Dejvid Furniš (David Furnish) venčali su se, odmah po usvajanju novog Zakona u Britaniji koji dozvoljava sklapanje braka osobama istog pola.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Uto Dec 21, 2010 10:46 am
22. decembar
640 - Saraceni su zauzeli Aleksandriju, dve godine nakon početka invazije na Egipat.
1639 - Rođen je francuski pesnik i dramski pisac Žan Rasin (Jean Racine), istaknuti predstavnik klasicizma, koji je do savršenstva doveo francusku tragediju. Od 1667. bio je dvorski istoriograf Luja XIV (Luis) ("Andromaha", "Fedra", "Britanikus", "Berenisa", "Mitridat", "Atalija").
1666 - Umro je italijanski slikar Gverčino (Guercino), pripadnik bolonjske slikarske škole, vodeći barokni majstor. Posebno je poznat po kompoziciji "Aurora" u rimskoj palati Kasino Ludovizi.
1790 - Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova preuzele su od Turaka grad Ismail, važnu luku u delti Dunava.
1858 - Rođen je Đakomo Pučini (Giacomo), uz Verdija, najznačajniji italijanski operski kompozitor. Operom "Boemi" stvorio je prototip italijanske opere lirsko-sentimentalnog, građanskog karaktera s kraja XIX veka ("Toska", "Madam Baterflaj", "Turnadot", "Manon Lesko").
1880 - Umrla je engleska književnica Meri En Evans (Mary Ann) poznata kao Džordž Eliot (George), jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana ("Sajlas Marner", "Mlin na Flosi").
1894 - Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus (Dreyfus) osuđen je na doživotnu robiju na osnovu lažne optužbe da je Nemcima prodavao vojne tajne i poslat u zatvor na Đavolska ostrva u Francuskoj Gijani. Pod pritiskom javnog mnjenja u koje je bio uključen i književnik Emil Zola (Emile) rehabilitovan je 1906.
1917 - U Brest-Litovsku su u Prvom svetskom ratu otpočeli mirovni pregovori sila Osovine i nove ruske vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Sile Antante nisu prihvatile poziv Rusije da učestvuju u tim pregovorima, koji su završeni u martu 1918. potpisivanjem veoma nepovoljnog mirovnog ugovora za Rusiju.
1941 - U mestu Rudo u Bosni u Drugom svetskom ratu osnovana je Prva proleterska brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Posle rata taj datum je slavljen kao Dan Jugoslovenske narodne armije.
1942 - Američki bombarderi napali su glavni grad Burme Rangun, koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.
1956 - Poslednji britanski i francuski vojnici napustili su egipatski lučki grad Port Said nakon završetka Sueckog rata.
1968 - Severna Koreja je, nakon 11 meseci zarobljeništva, oslobodila 82 člana posade američkog špijunskog broda "Pueblo".
1969 - Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg (Josef von Sternberg), poznat po filmu "Plavi anđeo" u kojem je svetsku slavu stekla glumica Marlen Ditrih (Marlene D i e t r i c h) ("Maroko", "Šangaj ekspres", "Makao").
1975 - Nakon 20 časovne opsade sedišta OPEC u Beču, palestinski teroristi su sa taocima odleteli avionom koji im je ustupila austrijska vlada u pravcu Bliskog Istoka.
1979 - Umro je američki filmski producent Deril Frensis Zanuk (Darryl Francis Zanuck), osnivač filmske kompanije "Tventi senčeri foks" (1933) i producent niza značajnih filmova kao što su "Plodovi gneva", "Sve o Evi", "Viva Zapata!", "Najduži dan", "Koreni neba", "Mladi gospodin Linkoln".
1988 - Južna Afrika, Kuba i Angola potpisale su u UN sporazum kojim je Namibija, poslednja kolonija u Africi dobila nezavisnost. Ta bivša nemačka kolonija, od Prvog svetskog rata bila je pod upravom Južne Afrike.
1989 - Umro je irski pisac Semjuel Beket (Samuel Beckett), uz Joneska (Ionesco) i Ženea (Genet) najznačajniji predstavnik "teatra apsurda". Njegove drame, sinteza pesimizma, apsurda i nihilizma, izvršile su ogroman uticaj na razvoj modernog evropskog pozorišnog izraza. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1969. ("Čekajući Godoa", "Kraj igre", "Srećni dani").
1989 - U strahu od pobunjenog naroda predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceausescu) pobegao je sa suprugom Elenom helikopterom iz Bukurešta, čime je okončana njegova 24-godišnja diktatorska vladavina. Uhvaćeni su i tri dana kasnije streljani u mestu Trgovište.
1990 - Lider sindikalnog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa (L e c h Walesa) preuzeo je, posle izborne pobede, dužnost predsednika Poljske.
1990 - Sabor Hrvatske usvojio je novi Ustav kojim je Republika Hrvatska proglašena "nacionalnom državom hrvatskog naroda".
1993 - Južnoafrički parlament sastavljen od belaca okončao je eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u Južnoj Africi.
1993 - Alina Fernandes Revuelta (Fernandez), ćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra (Castro), napustila je Kubu i dobila politički azil u SAD.
1993 - Umro je jugoslovenski pisac i likovni kritičar Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću "Nolit" i uređivao književno-politički časopis "Nova literatura". (roman "Doviđenja u oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Graditelji moderne misli", "Prodori moderne umetnosti").
1994 - Italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) je, zbog optužbi za korupciju, podneo ostavku sedam meseci nakon što je došao na čelo koalicione konzervativne vlade, 53. od Drugog svetskog rata.
1996 - Gerilci peruanskog levičarskog pokreta "Tupak Amaru" su "božićnim gestom", kako su ga nazvali, oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, a zadržali još 140.
2000 - Svetska zdravstvena organizacija upozorla je na mogućnost širenja bolesti "ludih krava" izvan Evrope. Bolest, koja se smatra verovatnim uzrokom nove varijante smrtonosne Krojcfelt-Jakobove bolesti mozga kod ljudi, otkrivena je 1986. u Velikoj Britaniji.
2002 - Umro je Dezmond Hojt (Desmond Hoyte), bivši predsednik Gvajane, koji je na čelu države bio od 1985 do 1992. i sproveo tranziciju u zemlji.
2002 - Umro je Džo Stramer (Joe Strummer), frontmen britanske pank grupe "Kleš", čiji je najpoznatiji singl iz 1979. godine "London Calling".
2004 - Usvajanjem Zakona o diskriminaciji u Francuskoj je i zvanično zabranjen seksistički i anti-homoseksualni govor.
2009 - Predsednik Srbije Boris Tadić predao je u Stokholmu zahtev za kandidaturu Srbije za članstvo u EU švedskom premijeru Frederiku Rejnfeltu čija je zemlja predsedavala EU u tom šestomesečnom periodu.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Čet Dec 23, 2010 1:59 pm
23. decembar
1588 - Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III (Henry), ubijene su vođe katoličke Lige vojvoda od Gize (Guise), njegov brat Luj (Luis) i kardinal od Gize. Kardinal Burbonski uhapšen je i do kraja života bio je u zatočeništvu.
1732 - Rođen je engleski pronalazač i industrijalac Ričard Arkrajt (R i c h a r d Arkwright), koji je usavršio i prvi u proizvodnji primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u 19. veku.
1777 - Rođen je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. sproveo liberalne reforme i teritorijalno proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju. Nakon Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju 1812, uništio je njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno je ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.
1790 - Rođen je francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion (Jean Fransois C h a m p o l l i o n), osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.
1810 - Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus (R i c h a r d Lepsius), koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.
1832 - Francuska je zauzela Antverpen i prisilila Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.
1861 - Turska je prihvatila ujedinjenje Vlaške i Moldavije, dunavskih kneževina pod njenim suverenitetom, u jednu državu pod nazivom Rumunija.
1920 - Francuska i Velika Britanija su odobrile konvenciju kojom su utvrđene granice Sirije i Palestine.
1933 - Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.
1943 - Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica i njihovom prebacivanju u severnu Afriku.
1948 - U Tokiju su pogubljeni bivši japanski premijer Hidekija Tođo (Tojo) i još šestorica bivših visokih funkcionera, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.
1953 - Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije Berija, ključna ličnost u Staljinovim "velikim čistkama". Osuđen je na smrt pod optužbom da je kovao zaveru s ciljem da nasledi Staljina.
1963 - Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spašeno pre potonuća broda 29. decembra.
1964 - Veoma snažan ciklon na Cejlonu (Šri Lanka) prouzrokovao je smrt najmanje 2.000 ljudi.
1972 - Umro je sovjetski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od sto tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i "TU-144", prvi supersonični avion u svetu.
1972 - U zemljotresu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu poginulo je 7.000 ljudi.
1989 - SAD su ojačale svoje trupe od 24.000 vojnika u Panami sa još 2.000 da bi savladale neočekivano jak otpor pristalica bivšeg panamskog premijera generala Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega).
1990 - Slovenci su se na plebiscitu izjasnili za izdvajanje iz SFR Jugoslavije.
1994 - Republika Srpska i bosanska vlada u Sarajevu, uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter), potpisale su četvoromesečno primirje koje će stupiti na snagu 1. januara 1995.
1995 - U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, u požaru koji je izbio u svečanoj sali za vreme školske zabave život je izgubilo 538 ljudi, među kojima najveći broj dece između pet i 14 godina.
1997 - Umro je japanski glumac Toširo Mifune (Toshiro), koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave ("Rašomon", "Sedam samuraja", "Legenda o Musašiju", "Šogun", "Krvavi presto").
2000 - Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije (DOS).
2001 - Nigerijski državni tužilac, Bola Ige, ubijen je u svojoj kući u mestu Ibadan u jugozapadnoj Nigeriji.
2003 - U eksploziji prirodnog gasa, na jugozapadu Kine, poginulo je najmanje 198 osoba, a oko 16.000 ljudi je evakuisano.
2003 - U Americi je, u državi Vašington, otkriven prvi slučaj smrtonosnog kravljeg ludila.
2005 - Poslednji preživeli član takozvane četvoročlane bande Jao Venjuan preminuo je u Kini. On je proveo 20 godina u zatvoru zbog političkog nasilja tokom kineske Kulturne revolucije (1966-1976).
2007 - Umro je kanadski džez kompozitor i pijanista Oskar Piterson (Oscar Peterson) poznat po svom karakterističnom stilu sviranja klavira, u kojem je koristio elemente džeza, bugi-vugija i bibopa.
2007 - Umro je američki koreograf Majkl Kid (M i c h a e l Kid) idejni tvorac nekih od najslavnijih mjuzikala na Brodveju. Tokom karijere osvojio je pet nagrada Toni, a 1997. je dobio Oskara za životno delo.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Pet Dec 24, 2010 11:14 am
24. decembar
1491 - Rođen je španski sveštenik Injasio de Lojola (Ignacio, Loyola), osnivač "Družbe Isusove" (jezuiti) 1534. Nakon što ga je Inkvizicija oslobodila od optužbi da je jeretik, dobio je 1540. od pape Pavla III potvrdu novog rimokatoličkog reda i izabran za prvog starešinu (generala). Izradio je ustav jezuita i priručnik "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom".
1524 - Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco), koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.
1798 - Rođen je poljski pisac Adam Mickijevič (Mickiewicz), najizrazitiji predstavnik poljskog romantizma. Njegov idilični ep "Pan Tadeuš" u kojem je dao viziju stare Poljske u nestajanju, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.
1814 - SAD i Velika Britanija potpisale su mir u Gentu u Belgiji, okončavši rat započet 1812.
1818 - Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul (James Prescott Joule). Odredio je toplotni ekvivalent eletrične struje (1843) i mehanički ekvivalent topline (1850) i time dao jedan od dokaza zakona o očuvanju energije. Po njemu je merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana "džul" (J).
1838 - Pod pritiskom Rusije, Porte, i političkih protivnika u Srbiji knez Miloš Obrenović prihvatio je tzv. Turski ustav kojim je ograničena apsolutna kneževa vlast.
1863 - U Kalkuti je umro engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri (William Makepeace Thackeray), jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka, poznat po romanu "Vašar taštine".
1863 - Rođen je Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. S Jašom Prodanovićem osnovao je 1901. Samostalnu radikalnu stranku, a od 1912. bio je na čelu te stranke. Bio je ministar prosvete u vladi Nikole Pašića i jedna je od tvoraca Krfske deklaracije. Od 1919. predsednik je novoformirane Demokratske stranke. Dva puta je bio premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. i 1924.
1865 - U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana je rasistička organizacija belaca Kju-Kluks-Klan.
1871 - Premijera Verdijeve opere "Aida" održana je u Kairu, mestu gde se i odigrava radnja drame.
1914 - Nemački avion bacio je jednu bombu na Dover u Prvom svetskom ratu, što je bio prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije.
1942 - Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Peneminde izvršena je uspešna proba nove rakete zemlja-zemlja "FZG76", kasnije poznate kao raketa "Fau 1" (V-1).
1943 - Američki general Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower) imenovan je u Drugom svetskom ratu za komandanta Vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga za invaziju na okupiranu Francusku.
1944 - U Novom Sadu je izašao prvi broj dnevnog lista na mađarskom jeziku "Sabad Vajdašag", koji je u septembru 1945. promenio naziv u "Mađar so".
1951 - Proglašeno je Ujedinjeno kraljevstvo Libija s emirom el-Idrizom (Idris) kao suverenom. U septembru 1969. kralj Idriz je svrgnut u vojnom udaru pod vođstvom Moamera Gadafija, koji je potom proglasio republiku.
1982 - Umro je francuski pisac Luj Aragon (Louis), jedan od osnivača nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu, priklanja se socrealizmu i objavljuje "Traktat za socijalistički realizam". U Drugom svetskom ratu je, uz Elijara (Eluard), najistaknutiji pesnik Pokreta otpora.
1989 - Svrgnuti premijer Paname general Antonio Norijega (Noriega), sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil.
1994 - Islamski teroristi su prilikom otmice francuskog putničkog aviona u Alžiru ubili dvoje ljudi i uzeli za taoce 239 ljudi.
1995 - Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.
1996 - Tokom građanskog protesta u Srbiji zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora, jake policijske snage intervenisale su u centru Beograda da bi razdvojile dva skupa - pristalica predsednika Srbije Slobodana Miloševića i opozicione koalicije "Zajedno". Pred početak mitinga iz pištolja je teško ranjen Ivica Lazović, član Srpskog pokreta obnove.
1997 - Muslimanski fundamentalisti su u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.
1999 - "Mali princ", delo Antoana d Sent-Egziperija (Antoine de Saint-Exupery) proglašeno je za knjigu veka u Francuskoj.
2000 - Tokom četvorodnevne pobune u zatvorima u Turskoj ubijeno je 28 ljudi.
2008 - Umro je britanski nobelovac i jedan od najpoznatijih dramskih pisaca Harold Pinter, koji je bio poznat i kao oštar kritičar britanske i američke spoljne politike. Njegova najznačajnija dela su: "Nastojnik", "Povratak", "Ničija zemlja", "Stara vremena" i "Rođendan".
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Pet Dec 24, 2010 12:02 pm
25. decembar
Božić nije čestitka ,ni darovi skupi već nešto što se ne kupi. To je LJUBAV i blagoslov od Boga da svako još više ljubi bližnjeg svoga !
Svim hrišćanima zapadnog obreda, želim da Božić provedu sa svojim najmilijim u zdravlju,sreći, s ljubavlju u zajedništvu sa svim ljudima,uz veliki i radosni pozdrav
Sretan Božić i Hristos se rodi !
...a 25. decembra se inače desilo još....
800 - Papa Lav III (Leo) krunisao je u Rimu franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.
1000 - Krunisan je prvi mađarski hrišćanski kralj Stefan.
1066 - U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač (William the Conqueror) krunisan je za kralja Engleske, nakon što je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. Od 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani su počeli da se stapaju sa pokorenim Anglosasima u englesku naciju.
1642 - Rođen je engleski matematičar, fizičar i astronom, Isak Njutn (Isaac Newton), osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije (1666) smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna su i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad pod naslovom "Matematički principi filozofije prirode" (1687).
1741 - Švedski fizičar Anders Celzijus (Celsius) objavio je pronalazak skale od sto stepeni za merenje temperature.
1745 - U Drezdenu je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat između Austrije i Prusije.
1870 - Rođena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg), vođa levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu, jedan od osnivača Komunističke partije Nemačke 1918, predstavnik levog krila Druge internacionale. Hapšena i zatvarana, ubijena je zajedno sa Karlom Libknehtom (Liebknećt) posle poraza nemačkih radnika u januarskoj pobuni 1919.
1876 - Rođen je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina (Mohammed, Jinah), osnivač i prvi predsednik Pakistana (1947), koji se s Gandijem (Gandhi) i Nehruom borio za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.
1914 - U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je na snagu nezvanično "božićnje primirje" kada su dve grupe - britanskih i nemačkih vojnika - obustavile paljbu, izašle iz rovova i susrele se na ničijoj zemlji između zaraćenih strana.
1918 - Rođen je egipatski državnik Anvar el Sadat (Anwar), predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan je od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978. koju je podelio sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom.
1926 - Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara Jošihita (Yoshihito). Hirohito je umro 1989.
1932 - Britanski kralj DŽordž (George) V uputio je prvi put božićnu poruku naciji preko radio talasa.
1938 - Umro je češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog" i "Krakatit" u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije. U delu "Razgovori s T.G. Masarikom" izneo je filozofske i političke poglede čuvenog češkog političara i filozofa.
1941 - Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.
1942 - Nemci su u Beogradu streljali srpskog kompozitora, dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića. Bio je profesor muzičke škole "Stanković" i dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa, jedan od pokretača i glavnih urednika Nedeljnih informativnih novina (NIN) ("Herojski oratorijum", "Ozareni put", "Burevesnik").
1974 - Ciklon je gotovo potpuno uništio australijski grad Darvin.
1977 - Umro je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin (C h a r l i e C h a p l i n), jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao je u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama nemog filma. Dobitnik je Oskara za životno delo 1972. ("Moderna vremena", "Svetlosti velegrada", "Veliki diktator").
1979 - Sovjetske trupe ušle su u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji ŠSR izvan Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kojeg se povukao posle 10 godina, ŠSR je izgubio 27.000 vojnika.
1991 - Mihail Gorbačov je podneo ostavku na mesto predsednika ŠSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.
1997 - Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro (Castro) proglasio je taj dan praznikom u čast pape koji je u januaru 1998. posetio Kubu.
2000 - U požaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
2001 - Više od 540 ljudi je poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija prilikom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga u blizini prestonice Budžumbure.
2005 - Umrla je švedska operska pevačica Birgit Nilson, najveći vagnerijanski sopran posle Drugog svetskog rata. Slavu u Ameerici stekla je 1959. u njujorškoj Metropoliten operi pevajući Izoldu u Vagnerovom "Tristanu i Izoldi".
2006 - Umro je legendarni "kralj soula" Džejms Braun (James Brawn), koji je 1992. dobio Gremi nagradu za životno delo. Njegov ples na sceni bio je uzor mnogim zvezdama poput Mika Džegera i Majkla Džeksona. Poznati hitovi su mu "Out of Singht", "Sex M a c h i n e", "I Got You" (I Feel Good) i "Say It Out Loud - I'm Black and I'm Proud".
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Ned Dec 26, 2010 11:51 am
26. decembar
1716 - Rođen je engleski pisac Tomas Grej (Thomas Gray), autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku.
1805 - Francuska i Austrija potpisale su u Požunu (Bratislava) mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu.
1825 - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.
1883 - Rođen je Moris Utrilo (Maurice Utrillo), samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz.
1890 - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman (H e i n r i c h S c h l i m a n n), koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.
1893 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung (Zedong), jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici". Godine 1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, mađu kojima i njegovi najbliži saradnici.
1898 - Pjer i Marija Kiri (Pierre, Maria Curie) otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.
1908 - Amerikanac Džek Džonson (Jack Johnson) je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom (Tommy Burns) postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.
1922 - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.
1941 - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur (Douglas MacArthur) proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.
1943 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.
1968 - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.
1971 - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.
1972 - Umro je Hari Truman (Harry), predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt). Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.
1975 - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.
1989 - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu).
1990 - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.
1991 - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.
1994 - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.
1998 - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (C h e a) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.
1998 - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.
2000 - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
2001 - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.
2003 - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.
2004 - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine devet stepeni Rihterove skale, nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sejšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Pon Dec 27, 2010 12:21 pm
27. decembar
1571 - Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler (Johann), koji je s tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.
1822 - Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster (Louis Pasteur), pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju i organizovao 1888. čuveni institut, nazvan njegovim imenom.
1831 - Engleski prirodnjak Čarls Darvin (C h a r l e s Darwin)isplovio je brodom "Bigl" iz Plimuta i započeo petogodišnju naučnu ekspediciju. Na istraživanjima koja je obavio tokom tog putovanja zasnovao je čuvenu teoriju o evoluciji živih bića objavljenu 1859. u kapitalnom delu "Poreklo vrsta".
1882 - Ukazom kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije sa SAD, uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i SAD.
1927 - Jedan od vođa Oktobarske revolucije i prvi šef sovjetske diplomatije Lav Trocki isključen je iz Komunističke partije, nakon što je u političkim sukobima pobedila frakcija Josifa Staljina. Trocki je potom proteran iz ŠSR-a i ubijen u Meksiku 1940. po Staljinovom nalogu.
1945 - U Vašingtonu je osnovan Međunarodni monetarni fond. Pravilnik o radu Fonda izradila je monetarna i finansijska konferencija 44 zemlje UN, koju je u leto 1944. u Breton Vudsu sazvao predsednik SAD Frenklin Rozevelt (Franklin Roosevelt).
1948 - Mađarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog kardinala Jožefa Mindsentija (Jozsef Mindszenty) zbog antikomunističkog delovanja.
1949 - Holandska kraljica Julijana (Juliana) potpisala je dokument kojim je Indonezija dobila suverenitet posle više od tri veka holandske kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije izabran je Ahmed Sukarno, vođa oslobodilačkog pokreta.
1956 - Flota UN počela je čišćenje Sueckog kanala koji su Egipćani onesposobili tokom Sueckog rata potopivši u njemu veći broj brodova.
1969 - Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija Egipta i Sirije) postigli su dogovor o stvaranju vojnog, političkog i ekonomskog saveza.
1972 - Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson (Bowles Pearson), šef diplomatije (1948-57), premijer (1963-68) i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957. za napore uložene u rešavanju Suecke krize.
1972 - Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom Vijetnamu i time okončala učešće u Vijetnamskom ratu.
1975 - Više od 400 rudara poginulo je prilikom eksplozije u rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.
1978 - Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen (Houari Boumedienne), predsednik Alžira od juna 1965, kada je državnim udarom oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu (Bella).
1979 - Avganistanski predsednik Hafizula Amin (Hafizullah) pogubljen je posle državnog udara koji su podržale sovjetske trupe, ušavši dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji ŠSR izvan zemalja Varšavskog pakta.
1985 - U istovremenim napadima palestinskih terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije "El Al" na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno je 16 ljudi, među kojima i jedan napadač, a ranjeno je više od 100.
1989 - Egipat i Sirija su posle 12 godina prekida obnovili pune diplomatske odnose.
1995 - Francuska je izvršila petu u seriji nuklearnih proba u Južnom Pacifiku, što je izazvalo osude širom sveta.
1996 - U Ruandi je počelo prvo suđenje za genocid učesnicima masakra nad 800.000 pripadnika plemena Tutsa 1994.
1996 - Bivši španski premijer Felipe Gonzales (Gonsales) saopštio je da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija "Zajedno" pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i u devet beogradskih opština. Mirni protesti građana u Srbiji, koji su tražili priznavanje izbornih rezultata, nastavljeni su uprkos intervencije policije.
1998 - Na severu Kosova su, nakon kratkotrajnog primirja, obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.
1998 - Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog leta, koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad severa i juga te zemlje, i počeo seriju sukoba s američkim snagama.
2000 - Većina Rusa izabrala je za ličnost stoleća vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.
2000 - Kina i Kuba su potpisale u Havani protokol o jačanju vojne saradnje.
2001 - Na opštim izborima u Zambiji glasači su satima čekali da glasaju. To su treći opšti izbori u toj zemlji od sticanja nezavisnosti.
2002 - U bombaškom napadu čečenskih pobunjenika, bombaša samoubica, na zgradu lokalnih vlasti u Groznom, poginulo je 63, a povređeno 178 osoba, a od siline detonacije srušena je kompletna zgrada.
2004 - Umrla je Suzan Zontag (Sontag) radikalna američka književnica i kritičarka.
2006 - Umro je francuski tekstopisac Pjer Delanoe (Pierre), koji je pisao za desetine francuskih pevača od Edit Pjaf (Edith Piaf) i Šarla Aznavura (Sharles Aznavour) do rokera Džonija Halideja (Johnny Hallydey).
2007 - U samoubilačkom napadu u predgrađu Islamabada ubijena je bivša pakistanska premijerka i liderka opozicije Benazir Buto, nakon predizbornog mitinga u gradu Ravalpindi. U napadu je poginulo još najmanje 20 ljudi, a u neredima koji su usledili ubijeno je više desetina osoba.
2007 - Umro je francuski tekstopisac Pjer Delanoe (Pierre), koji je pisao za slavne francuske pevače, od Edit Pjaf (Edith Piaf) i Šarla Aznavura (C h a r l e s Aznavour) do rokera Džonija Holideja (Johnny Hollyday).
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Ned Jan 02, 2011 12:42 am
28. decembar
1836 - Španija priznala nezavisnost Meksika, koji su španski konkvistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka. 1869 - Vilijem Sempl iz Ohaja patentirao žvakaću gumu. 1879 - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo 90 ljudi. 1895 - U pariskom restoranu "Gran kafe" braća Luj i Ogist Limijer organizovala prvu filmsku projekciju. Prikazani kratki filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Dan rođenja kinematografije. 1897. - Charles i Emile Path osnovali su u Parizu "Pate Cinema", prvi tvrtku na svijetu za proizvodnju filmova. Ova pariška tvrtka ubrzo je zavladala međunarodnim tržištem pokretnih slika. 1908 - U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo više od 82.000 ljudi. 1942 - Japanski avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali indijski grad Kalkutu. 1948 - Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptu ubijen premijer Nokraši Paša. 1950 - U Korejskom ratu, kineske trupe prešle 38. paralelu. 1959 - U Vinči kod Beograda pušten u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji. 1962 - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan Front za oslobođenje Mozambika, pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Po sticanju nezavisnosti izbio građanski rat Frelima i rivalskog pokreta Renamo, koji je trajao gotovo dve decenije. 1966 - Kina izvršila petu nuklearnu probu. 1968 - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi uništili 13 arapskih aviona. 1974 - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planiskoj oblasti Karakom poginulo oko 5.200 ljudi. 1974. - U Bangladešu je vlada uvela izvanredno stanje u zemlji koje je dopuštalo premijeru Mujibu Rahmanu gotovo neograničenu političku moć. 1981. - rođena je prva američka "beba iz epruvete", u Norfloku (SAD). 1989 - Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček izabran za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se posle dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa "Praškog proleća" smenjen po intervenciji Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. 1989 - Litvanija postala prva država Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden višepartijski politički sistem. 1992 - Inflacija u Jugoslaviji postigla svetski rekord, 19.810,2 odsto za tu godinu. 2000 - Vlada Crne Gore usvojila Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države. 2001 - Evropska unija objavila spisak organizacija koje se smatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne Baskijske separatiste, i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem istoku.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Ned Jan 02, 2011 12:45 am
29. decembar
1170 - Nadbiskup Tomas Beket ubijen po nalogu engleskog kralja Henrija II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III ga 1173. proglasio za sveca. 1721 - Francuska je okupirala ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost steklo 1968. 1890 - Američki vojnici kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među njima veliki broj žena i dece. 1911 - Revolucionarna privremena skupština za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija. 1914 - Počela bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu, u kojoj je mnogo slabija ruska vojska nanela težak poraz turskoj armiji. Otomanski Imperij je izgubio 77.000 od 95.000 vojnika. 1933. - Rumunjski premijer Ion G. Duca postao je u Sinaji žrtvom atentata fašističke tajne udruge "željezna garda ". 1940. - Drugi svjetski rat: Njemačko bombardiranje Londona, ubijeno 3,000 civila 1944 - Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu. 1963. - Grčka je vlada poslala trupe na Cipar kako bi prekinula građanski rat koji je tamo izbio. 1973 - Filipinski diktator Ferdinand Markos nastavio da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako po Ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen sa vlasti. 1975. - Eksplozija bombe u zračnoj luci LaGuardia u New Yorku, 11 poginulih. Iako za napad nitko nije preuzeo odgovornost, sumnjalo se da iza njega stoje hrvatski "nacionalisti" 1989 - Parlament Čehoslovačke za šefa države izabrao češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku. 1992. - U Ženevi su se SAD i Rusija složile oko sporazuma SRART II kojim se reducira strateško nuklearno naoružanje. 1992 - Skupština Jugoslavije izglasala nepoverenje prvoj Vladi SR Jugoslavije i smenila premijera, srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan potpredsednik Vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo posle njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama. 1996 - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi. 1999 - U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život izgubilo oko 130 ljudi. 2000 - Ministar odbrane Rusije Igor Sergejev potpisao dokument kojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji. 2001 - U Kabulu prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije. 2001 - Oko 300 ljudi poginulo, najmanje 120 povređeno, u požaru koji je izazvao vatromet u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Ned Jan 02, 2011 12:46 am
30. decembar
1691 - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle) koji je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil alkohol i aceton.
1803 - Bivša francuska kolonija Luizijana, koju je te iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, ušla je u sastav SAD. Time je skoro udvostručena tadašnja teritorija SAD.
1864 - Rođen je srpski slikar Marko Murat, jedan od osnivača umetničkog društva "Lada" 1904. u Beogradu. Najuspešnijim njegovim delima smatraju je pejsaži u kojima prikazuje autentičnu atmosferu Dalmacije ("Šipanska luka", "Proleće u Šipanu"...).
1865 - U Bombaju je rođen engleski pisac Rađard Kipling (Rudyard) majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1907. ("Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "Priče za decu"...).
1886 - Nemačka i Portugal potpisali su sporazum kojim su odredile granice između Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).
1903 - U požaru u čikaškom pozorištu "Irikvoi" poginulo je 588 ljudi.
1906 - Rođen je Kerol Rid (Carol Reed), uz Dejvida Lina (David Lean), vodeći britanski filmski režiser posle Drugog svetskog rata ("Zvezde gledaju s neba", "Treći čovek", "Naš čovek u Havani", "Agonija i ekstaza"...). Dobitnik je Oskara za mjuzikl "Oliver".
1915 - Nemačka podmornica je kod Krita u Prvom svetskom ratu torpedovala britanski putnički brod "Persija". Poginulo je 330 od 501 putnika i člana posade.
1916 - U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu kaluđer mistik Grigorij Jefimovič Raspućin, veoma uticajna ličnost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miljenik carice Aleksandre. Ubistvo je izvršila grupa oficira koji su njegovom smrću želeli da spase ugled monarhije.
1922 - Zvanično je osnovan ŠSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.
1933 - Pripadnik rumunske organizacije "Gvozdena garda" ubio je premijera Jona Duku (Ion Duca). Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku (Tartarescu), koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.
1944 - Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan (Romain Rolland), kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću svoga vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti, a najpoznatiji su romani "Žan Kristof", "Kola Brenjan" i romansirane biografije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.
1947 - Rumunski kralj Mihal I abdicirao je pod pritiskom komunista koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju.
1968 - Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar UN, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.
1988 - Jugoslovenski premijer Branko Mikulić i njegova vlada podneli su ostavku zbog brojnih kritika da vlada nije u stanju da reši ekonomsku krizu u zemlji.
1990 - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.
1991 - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država (ZND), nastale posle raspada ŠSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj vojsci, pa je svim bivšim sovjetskim republikama prepušteno da formiraju sopstvene oružane snage.
1993 - Izrael i Vatikan su, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.
1997 - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.
2000 - General Omar el-Bašir izabran je po drugi put za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El-Bašir je došao na vlast državnim udarom 1989, a pobedio je na izborima 1995. godine.
2003 - Bivši predsedik Kambodže i lider Crvenih kmera Kije Sampan, jedan od glavnih pristalica Pola Pota, priznao je da su tokom njihove vladavine (1975-1979) u Kambodži počinjeni zločini i masakri. Za vreme tog režima poginulo je oko 1.700.000 građana Kambodže, od kojih su mnogi pogubljeni, a veliki broj njih umro je od gladi i bolesti.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Ned Jan 02, 2011 12:48 am
31. decembar
...dan kada ispraćamo staru i dočekujemo Novu godinu. Fontana želja svim članovima - forumašima,gostima i svima koji su se sa nama družili u ovoj koja je na izmaku želi u Novoj 2011.
....a u svetu se na svaki dan stare godine dogadjalo ....
1494 - U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla VIII (C h a r l e s). U nameri da osvoji Italiju i pripremi krstaški rat protiv Turske, francuski kralj je prodro do Napulja, ali je bio prisiljen da se povuče pred vojnim savezom pape, Španije, Mletaka i milanskog vojvode.
1600 - Engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth) izdala je povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije za trgovinu, koja je krajem 17. veka imala znatna suverena prava kao što su pravo na vođenje rata i sklapanje mira, kovanje novca, da bi 1757. postala najjača vlast u Indiji. Velika Britanija je 1858. preuzela sve upravne funkcije kompanije.
1617 - Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo (Murillo), koji je stvorio tip Madone po modelu crnokose španske žene (slike za crkve u Sevilji). Pored religioznih tema, slikao je i prizore sa ulice - "Mali prosjak", "Deca jedu dinju".
1719 - Umro je engleski astronom Džon Flemstid (John Flamsteed), prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču (1675).
1845 - Rođen je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef jugoslovenske delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.
1877 - U Švajcarskoj je umro francuski slikar Gistav Kurbe (Gustave Courbet), osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Osuđivan i progonjen zbog svoje demokratske političke delatnosti emigrirao je u Švajcarsku 1873.
1879 - Američki pronalazač Tomas Alva Edison (Thomas) prvi put je javno demonstrirao u Menlo Parku, Nju Džersi, električnu sijalicu.
1880 - Rođen je američki general Džordž Maršal (George Marshall), načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD (1939-45). Kao državni sekretar SAD (1947-49) sačinio je plan za obnovu posleratne Evrope (Maršalov plan) koji je prihvaćen na konferenciji 16 zemalja 1947. u Parizu. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1953.
1911 - Marija Sklodovska Kiri (Maria Sklodowska Curie) dobila je drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu je 1903. podelila je sa suprugom Pjerom (Pierre) i Bekerelom (Becqerel).
1938 - U Indijanopolisu, SAD prvi put je zvanično uveden test na alkohol za vozače ("drunkometer").
1945 - U saobraćaj je pušten treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda.
1946 - Predsednik SAD Hari Truman (Harry) formalno je proglasio kraj Drugog svetskog rata.
1968 - Supersonični sovjetski putnički avion "TU-144" obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letelice "Konkord".
1971 - Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm (Waldheim) preuzeo je dužnost generalnog sekretara UN, nakon što se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant (Thant).
1981 - U vojnom udaru koji je predvodio poručnik vazduhoplovstva Džeri Rolings (Jerry Rawlings), u Gani je oborena civilna vlada Hile Limana (Hilla Limann).
1983 - U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik Šehu Šagari (Shehu Shagari), koji je na vlast došao na izborima 1979. na kojima je okončana 13-godišnja vojna vladavina. Novi predsednik postao je šef vojne hunte general Mohamed Buhari (Muhammadu).
1988 - Indijska i pakistanska vlada su sklopile sporazum kojim su se obavezale da neće napadati nuklearna postrojenja u Pakistanu, odnosno Indiji.
1995 - Američki inženjerci su završili pontonski most preko Save, a potom su američki tenkovi i trupe iz sastava snaga UN za održanje mira ušli u Bosnu.
1996 - Širom Srbije stotine hiljada građana, koji su gotovo dva meseca svakodnevno protestovali tražeći priznavanje rezultata lokalnih izbora na kojima je pobedila opozicija, okupili su se na centralnim gradskim trgovima da dočekaju Novu godinu.
1998 - Ministri finansija Evropske unije saopštili su definitivne kurseve prema kojima će se nacionalne valute 11 zemalja EU menjati u evro kad jedinstvena evropska valuta 1. januara 1999. bude zvanično puštena u promet.
1999 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo je ostavku i za vršioca dužnosti šefa države imenovao Vladimira Putina, dotadašnjeg premijera.
1999 - Predsednik Paname Mireja Moskoso (Mireya Moscoso) povratio je od SAD formalno kontrolu svoje zemlje nad Panamskih kanalom.
2000 - Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati, članice Saveta za saradnju u Zalivu potpisale su pakt o zajedničkoj odbrani po kojem se napad na jednu od zemalja članica smatra napadom na svih šest zemalja GČ.
2001 - Pakistanske vlasti uhapsile su više od dvadeset članova jedne od dve muslimanske militantne grupe, Laškar-e-Taiba, koju je Indija optužila za napad na Parlament, kada je ubijeno 14 osoba.
2004 - U Tajvanu je otvoren najviši oblakoder na svetu - poslovna zgrada "Tajpei 101", visoka 508 metara sa 101 spratom.
2004 - U požaru tokom koncerta u jednom noćnom klubu u Buenos Airesu u Brazilu poginulo je 186 ljudi, više stotina je povređeno.
2007 - U sukobima u Keniji, nastalim zbog reizbora predsednika Mvaija Kibakija, koji je tesnom pobedom osvojio drugi petogodišnji mandat, poginulo je oko 300 osoba, a oko 100.000 ljudi je raseljeno.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Ned Jan 02, 2011 12:50 am
1. januar
Svim članovima,gostima,prolaznicima, FONTANA ŽELJA od srca želi
SRETNU NOVU 2011. GODINU
...a ,svakog prvog januara se dešavalo,
45. p.n.e. - Stupio je na snagu novi, Julijanski kalendar, kojim je Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena (Sosigenes), reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio 1. januar umesto 1. marta. Papa Grgur XIII je reformisao taj kalendar 1582, što je najveći broj zemalja prihvatio, dok su Julijanski zadržale srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve.
1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara inazvali to mesto Rio de Žaneiro (Januarska reka). Grad koji je potom nastao bio je prestonica Brazila od 1763. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija.
1526 - Hrvatsko plemstvo je na saboru u gradu Cetinu izabralo za kralja Ferdinanda Habsburga, nadajući se da će im nadvojvoda Ferdinand obezbediti bolju odbranu od Turaka nego erdeljski knez Ivan Zapolja. Hrvatska je postala deo Habsburške monarhije.
1801 - Stupio je na snagu akt o ujedinjenju Velike Britanije i Irske, čime je stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo.
1803 - Danska je zabranila uvoz robova u dansku Zapadnu Indiju i postala prva zemlja koja je zabranila ropstvo.
1823 - Rođen je mađarski pesnik Šandor Petefi (Sandor Petoefi), jedan od vođa nacionalnog pokreta 1948. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom 19. veka. Njegova poezija je imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Poginuo je 1849. u bici kod Šegešvara ("Petefijeve pesme", "Apostol", "Vitez Janoš").
1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Foklandskim ostrvima u Atlantiku, koja su pre toga bila pod španskom kolonijalnom vlašću.
1863 - Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln (Lincoln) potpisao je Zakon o oslobađanju robova (Emancipation Proclamation).
1877 - Britanska kraljica Viktorija I (Victoria) proglašena je caricom Indije.
1880 - U Srbiji su uvedene obavezne metarske mere, merna jedinica za dužinu postao je metar i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja.
1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija su osnovale australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim premijerom, koja je te godine u statusu dominiona postala član Britanskog komonvelta.
1915 - Rođen je srpski pisac Branko Ćopić, nastavljač tradicije seoske pripovetke srpskog realizma (Kočić, Ćorović, Veselinović). Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, jedan je od najplodnijih i najpopularnijih jugoslovenskih pisaca u periodu posle Drugog svetskog rata. Godine 1984. izvršio je samoubistvo ("Pod Grmečem", "Doživljaji Nikoletine Bursaća", "Gluvi barut", "Osma ofanziva", "Bašta sljezove boje").
1925 - Naziv glavnog grada Norveške Kristijanija (od 1674), promenjen je u Oslo.
1958 - Stupio je na snagu ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedničko tržište, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.
1959 - Posle dvogodišnjeg gerilskog rata na Kubi je preuzeo vlast vođa revolucionarnog pokreta "26. jul" Fidel Kastro (Castro), a diktator Fulhesio Batista (Fulgencio) je pobegao u Dominikansku Republiku.
1965 - Pod vođstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata (Y a s s e r) formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija.
1972 - Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije (Maurice C h e v a l i e r). Popularni interpretator u operetama i pariskim zabavnim pozorištima najzapaženije uloge na filmu ostvario je u filmskim muzičkim komedijama ("Ljubavna parada", "Vesela udovica", "Žiži").
1979 - SAD i Kina su uspostavile diplomatske odnose, 30 godina posle osnivanja Narodne Republike Kine.
1993 - Radio Televizija Srbije otpustila je više od 1.500 radnika u Beogradu, među kojima je najviše bilo novinara koji su se suprotstavljali ratnoj propagandnoj politici radija i TV, "govoru mržnje", nepoštovanju profesionalnog kodeksa i kršenju profesionalnih kriterijuma uređivačke politike.
1993 - Češka i Slovačka su postale samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.
1994 - U SR Jugoslaviji rast cena dostigao je fantastičnu cifru od 315.563.558 odsto, cene su se u proseku povećavale 62 odsto dnevno, dva odsto na sat i O,029 odsto u minuti.
1995 - U Bosni je stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava postignut uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter).
1998 - Islamski fundamentalisti su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 ljudi, uključujući žene i decu, u najgorem nasilju tokom šestogodišnjeg terora oružanih islamističkih grupa.
1999 - Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta evro i oko 300 miliona ljudi u 11 od 15 zemalja Evropske unije dobilo je istu valutu prvi put od vremena Rimskog carstva. Grčka se, kao 12. članica, pridružila 2001, a zamena nacionalnih valuta u evro počela je 1. januara 2002.
2000 - Velika Britanija je zvanično ukinula stare imperijalne mere, kao što su funta (453,59 grama) i unca (28,35 grama) i uvela evropski merni sistem.
2001 - U Zagrebu je preminuo Fabijan Šovagović (68) jedan od najvećih glumaca Hrvatske i bivše Jugoslavije.
2002 - Evro je postao zvanična valuta u 12 zemalja Evropske unije. Britanija, Švedska i Danska su jedine članice EU koje su zadržale svoje nacionalne valute.
2003 - Policijske snage EU zamenile su u BiH međunarodne policijske snage UN, čime je počela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 zemalja-članica EU.
2003 - U Brazilu je inaugurisan Luis Inasio Lula da Silva (Luiz Inaciio), prvi brazilski predsednik iz radničke klase
2005 - U Holandiji je, po prvi put posle II svetskog rata, stupio na snagu Zakon kojim su pripadnici policije obavezni da poseduju identifikaciona dokumenta.
2007 - Rumunija i Bugarska su postale punopravne članice Evropske unije.
Kontesa ADMIN
Seks : Datum upisa : 29.11.2010Raspoloženje : Romantična Komentari : Pazi šta želiš,jer se želje nekad i ostvaruju.
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan Ned Jan 02, 2011 12:52 am
2. januar
Danas su Oci Svim očevima želim zadovoljstva koja nosi današnji dan . Budite velikodušni u poklanjanju ljubavi i osmeha onima koji su ljubavi i osmeha najvredniji !!
...a 2. januara se dešavalo....
1492 - Španija je, pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu.
1799 - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle su u Siriju.
1837 - Rođen je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Balakirjev, pokretač i idejni vođa kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili "Velika petorica", koju su još činili Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. U muzička dela unosio je elemente ruskog i orijentalnog folklora ("Rusija", "Tamara").
1839 - Francuski pronalazač i začetnik fotografije Luj Dager (Louis Daguerre) snimio je prvu fotografiju Meseca.
1898 - Rođena je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tumačila je najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji "Gospođa ministarka" Branislava Nušića.
1905 - Rusija je u rusko-japanskom ratu prinuđena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci su zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku.
1915 - Okončana je petodnevna bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Ahmet Paše. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.
1918 - Umro je francuski pisac Edmon Rostan (Edmond Rostand), koji je u jeku naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov "Sirano d Beržerak" (1897) osvojio je tadašnju publiku i održao se na pozorišnim repertoarima do danas.
1920 - Rođen je Isak Asimov (Isaac), američki pisac naučno-fantastične proze. Ciklusom pripovedaka o robotima "Ja, robot" i nizom knjiga iz serijala "Zadužbina" ("Foundation") značajno je uticao na razvoj naučne fantastike kao književnog žanra.
1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu.
1943 - Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom, Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli povlačenje s Kavkaza.
1955 - U Panami je ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon(Jose). Nasledio ga je prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado (Guizado) koji je bio na vlasti manje od dve sedmice. Oboren je pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen predsednik Remon.
1959 - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska "Luna I" bez ljudske posade.
1971 - Na fudbalskom stadionu "Ajbroks park" u Glazgovu poginulo je 66 navijača kada se, tokom utakmice Seltika i Rendžersa, srušio deo tribine.
1980 - U Velikoj Britaniji počeo je štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. Štrajk je prekinut 2. aprila.
1992 - Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je prediviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN (United Nations Protected Areas); vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi raspoređivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.
1994 - Više od 70 ljudi je poginulo i najmanje 670 ranjeno tokomdvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu.
1995 - Bivši predsednik Somalije Mohamed Sijad Bare (Siad Barre), koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen 1991, umro je u izbeglištvu u Nigeriji.
1998 - Vlasti Nigera uhapsile su bivšeg premijera Hamu Amadua(Amadou), pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara (M a i n a s s a ra).
2002 - Peronista Eduardo Dualde (Duhalde) postao je novi predsednik Argentine preuzevši težak zadatak da izvuče zemlju iz najveće ekonomske i finansijske krize u istoriji zemlje. To je bio peti izbor predsednika države u periodu od dve nedelje.
2003 - Komitet za zaštitu novinara (CPJ) objavio je da je u prethodnoj godini u svetu ubijeno 19 novinara, što je najmanji broj od 1985. godine, od kada se beleže njihova stradanja.
2007 - Preminuo je bivši gradonačelnik Jerusalima Teodor "Tedi" Kolek, koji se neumorno zalagao za koegzistenciju Jevreja i palestinaca. Od 1965. kada je izabran, bio je gradonačelnik Jerusalima 28 godina.
Sponsored content
Naslov: Re: VREMEPLOV - dogodilo se na današnji dan
Belgrade Time
Uto Jun 12, 2012 1:52 am od Mirka
Kalendar
