Gde smo to mi...gde sam to ja???

Pokusavam dobiti odgovor...ptam...strpljivo se nadam odgovorima na sva postavljena pitanja...Ne stizu....i opet se pitam,hocu li ih dobiti ili vec sama da odgovaram sebi...
Ponekad zastanem i sebi u bradu promrljam kako sam izgleda bas ja pala na ovu planetu nespremna i nesigurna da mogu da shvatim svet u kome sam se nasla...Pokusavam da razumem ali mi ne polazi za rukom...sve mi se nekako cini da nisam kadra za taj veliki poduhvat....mozda nekada...nisam sigurna...

(nastavice se)

....nekako me osećaj retko prevari...uvek kao po nekakvom nepisanom pravilu misli mi krenu bas u pravcu naslucivanja...a prirodni sled je i potvrda ispravnosti-razocarenje u sopstvenu misao.I zašto.zašto baš uvekJa???

...negde u neverici...nekamo gde i pored najbolje volje ne uspevam shvatiti da li sam zalutala ili sam nespremna da prihvatim natureni smisao,nacin,pravilo življenja...koliko god napregnem sva čula,nikako da čujem taktove ni nalik muzike koju volim...možda sam postala austična...