Mudrosnice...

Kafka o parabolama

Mnogi se žale da su riječi mudraca uvjek samo parabole i da se u svakodnevnom životu ne mogu upotrijebiti,
a mi imamo samo taj jedini život.
Kad mudrac kaže:
„Pređi preko”, on ne misli da treba preći na drugu stranu, što bi se još i moglo postići
kad bi rezultat bio vrijedan pređenog puta, nego misli na neko legendarno Preko,
na nešto što ne poznajemo, što ni on ne može pobliže da opiše i što nam, prema tome,
ovdje ne može biti ni od kakve pomoći.
Sve te parabole žele, zapravo, reći samo to da je nepojmljivo, nepojmljivo ,a to smo znali.
Ono, međutim, sa čim se svakoga dana mučimo, nešto je sasvim drugo.
Na to će jedan reći:
„Zašto se branite? Kad biste slušali parabole i postupali kako one kažu, i sami biste postali parabole,
pa se već sami tim oslobodili svakodnevnih muka”.
Drugi reče:
„Kladim se da je i to parabola”.
Prvi reče:
„Dobio si”.
Drugi reče:
„Ali, na žalost, samo u paraboli”.
Prvi reče:
„Ne, u stvarnosti. U paraboli si izgubio”.

Istina

Neki starac i njegov učenik uđoše na kapiju velikog grada.
Namjera im je bila da žiteljima pričaju o kršćanskoj vjeri.
Jedan kršćanin, inače žitelj toga grada, priđe starcu i reče mu:
- Oče, zar zaista misliš da je žiteljima ovoga grada potrebna tvoja propovjed?
O ne, oni su kamenog srca i istini se protive. A što je još gore, oni uopće i ne žele učiti.
Zato, ne troši na njih svoje dragocjeno vrijeme!
Starac ga pažljivo pogleda, pa reče:
- U pravu si.
Nakon nekoliko minuta starcu priđe drugi kršćanin i reče mu
- Oče, molim te, nemoj ni jednog trenutka da posumnjaš da ćeš u ovom prekrasnom gradu s radošću biti primljen.
Ljudi te čekaju i nadaju se da će od tebe čuti dragocjene riječi jevanđeljskog učenja.
Zaista su već umorni od želje za znanjem i spremni su služiti. Njihova srca i njihov um spremni su za tebe.
Starac ga pažljivo pogleda, pa reče:
- U pravu si.
Učenik ne izdrža, pa upita starca:
- Oče, molim te, objasni mi kako to da si obojici rekao isto, iako su ti oni rekli potpuno suprotne stvari?
A starac mu odgovori:
- I ti si u pravu. No vjerojatno si primijetio da su obojica rekli istinu koja odgovara njihovom shvaćanju svijeta.
Prvi od njih u svemu vidi samo loše, drugi traži ono što je dobro.
Obojica shvaćaju svijet onakvim kakvim očekuju da ga vide.
Svaki od njih polazi od svog iskustvenog shvaćanja svijeta.
Ni jedan od njih nije slagao, nego su obojica rekli istinu. Ali ne potpunu istinu.

Gdje je Bijeli Čovjek pogriješio

Službenik vlade US je pitao indijanskog poglavicu "Dva Orla":
"Vi ste bili svjedok ponašanja bijelog čovjeka 90 godina. Vidjeli ste ratove i njegov tehnološki napredak. Vidjeli ste njegov progres i štetu koju je nanio."
Poglavica je klimnuo glavom suglasan sa tim.
Službenik je nastavio: "Uzimajući sve to u obzir, po vašem mišljenju, u čemu je bijeli čovjek pogriješio?"
Poglavica je pogledao službenika i onda mu odgovorio: "Kada je bijeli čovjek došao na ovu zemlju, Indijanci su upravljali njom, nije bilo poreza, nije bilo dugova, bilo je bufala u izobilju, bilo je dabrova u izobilju, voda je bila čista. Žene su radile sav posao, vračevi su liječili besplatno.
Indijanci su čitav dan provodili u lovu i ribolovu, a čitave noći su vodili ljubav."
Nakon toga se poglavica naslonio i osmjehnuo: "Samo bijeli čovjek je bio toliko glup da pomisli da može unaprijediti takav sistem".

Otok ljudskih vrijednosti


Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su živeli osećaji i ljudske vrednosti:
Dobra Volja, Tuga, Znanje i među ostalima i Ljubav.
Jednog su dana shvatili da će njihovo ostrvo da
potone,te su pripremili svoje brodove, kako bi ga napustili.
Jedino je Ljubav želela ostati do poslednjeg trenutka.
Kada je ostrvo bilo samo tren do potonuća, Ljubav je odlučila
potražiti pomoć.
Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala: "Bogatstvo, možes li me povesti sa sobom?"
"Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nema mesta."-reče Bogatstvo.
Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu.
"Ponose, preklinjem te, možes li me povesti sa sobom?"
"Ne mogu ti pomoći, Ljubavi", odgovori Ponos: "Ovde je sve tako savršeno, mogla bi mi uništiti brod."
Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:" Tugo, molim te povedi me sa sobom!"
"Oh, Ljubavi", odgovori Tuga:" Tako sam tužna da ne mogu."
Kada je Dobra Volja prolazila kraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije ni čula Ljubav kako je doziva.
Tada Ljubav začuje neki glas: "Dodji ,Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom."
Bio je to starac u malenom čamcu. Kada su stigli do kopna, Ljubav se iskrca, a starac ode.
Ljubav je bila toliko srećna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje:
"Znanje, ti sigurno znaš ko me je
spasao?"
"To je bilo Vreme", odgovorilo je Znanje.
"Vreme?", upitala je Lubav:"Pa zašto bi me Vreme spasilo?"
Znanje odgovori:
"Zato što je samo Vreme sposobno da proceni koliko je Ljubav važna u životu..."

Razgovor s Bogom


Dakle, ti bi želio da razgovaraš sa mnom?" reče Bog.
"Ako imaš vremena" rekoh.
Bog se nasmješi."Moje je vrijeme vječnost" .
"Šta si me htio pitati?"
"Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Što im je djetinjstvo dosadno. Žure da odrastu, a potom bi željeli ponovo biti djeca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju usko o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.
Što zive kao da nikada neće umrijeti, a onda umiru kao da nikada nisu živjeli."
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tišini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi životne pouke želio da tvoja djeca nauče?"
Osmjehujući se, Bog odgovori:
"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voljeti.
Da nauče da nije najvrednije ono što posjeduju, nego tko su u svom životu.
Da nauče kako se nije dobro uspoređivati s drugima.
Da nauče kako nije bogat onaj čovjek koji najviše ima, nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povrijedi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izlječi.
Da nauče praštati,tako da sami opraštaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nježno vole, ali to ne znaju izreći niti pokazati.
Da nauče, da se novcem može kupiti sve osim sreće i ljubavi.
Da nauče da dvije osobe mogu promatrati istu stvar, a vidjeti je različito.
Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima,a ipak ih voli.
Da nauče kako nije uvjek dovoljno da im drugi oproste,moraju i sami sebi opraštati.
Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada neće zaboraviti kakve si osjećaje u njima pobudio."

Zakon života

Neki dečak je hodao uz obalu reke i ugledao je krokodila zapletenog u mrežu.
Krokodil mu reče:
Smiluj mi se i oslobodi me. Možda izgledam strašno, ali znaš, to nije moja krivica. Takav sam stvoren. Ali, kakav god bio moj izgled, ipak imam majčinsko srce. Došao sam jutros ovamo u potrazi za hranom za svoje mlade i ulovio sam se u ovoj zamci.
Dečak reče:
Ah, kad bi ti došao pomoći ti bi me zgrabio i ubio. Krokodil odvrati: Zar misliš da bi to učinio svojem dobročinitelju i osloboditelju? I tako je krokodil uverio dečaka da ga oslobodi iz mreže, i dok ga je dečak oslobađao krokodil ga zgrabi.
Ulovljen u krokodilove ralje dečak reče:
Tako mi dakle vraćaš za moje dobročinstvo?
Krokodil reče:
Nije to ništa lično, sinko. Takav je svet, takav je zakon života.
Dečak se nije složio pa mu krokodil reče:
Želiš li možda nekoga pitati da proveriš?
Dečak ugleda pticu koja je sedela na obližnjem drvetu pa je upita:
Ptico, govori li krokodil istinu?
Ptica reče:
Krokodil je u pravu. Pogledaj mene. Jednog sam se dana vraćala kući s hranom za svoje mlade ptiće. Zamisli moj užas kad sam ugledala zmiju kako puzi uz stablo ravno prema mojem gnezdu. Bila sam potpuno bespomoćna. Zmija je proždirala moje mlade jednog po jednog. Vrištala sam i vikala ali ništa nije koristilo. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet.
Vidiš? , reče krokodil.
Ali dečak reče:
Daj da pitam još nekog.
Krokodil reče:
U redu. Hajde, pitaj.
Jedan stari magarac prolazio je uz obalu reke.
Magarče! , reče dečak, Evo šta krokodil kaže. Je li u pravu?
Magarac reče:
Krokodil je potpuno u pravu. Pogledaj mene. Radio sam i robovao svojem gospodaru celi svoj život, a jedva da mi je davao dovoljno da preživim. Sada kada sam star i beskoristan, pustio me je s uzde, i sada lutam po džungli čekajući da me zaskoči kakva divlja zver i privede mi život kraju. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet.
Vidiš? , reče krokodil, Idemo!
Dečak reče:
Daj mi još jednu priliku, zadnju priliku. Dopusti mi da pitam još nekog stvora. Seti se kako sam dobar bio prema tebi.
I krokodil reče:
Dobro. Tvoja zadnja prilika.
Dečak ugleda kunića koji je onuda prolazio pa ga upita:
Kuniću, jel' krokodil u pravu?
Kunić sedne i reče krokodilu:
Zar si to zaista rekao?
Krokodil reče:
Jesam. Čekaj malo., reče kunić, Morat ćemo to raspraviti.
Dobro., reče krokodil.
Ali kunić reče:
Kako ćemo raspravljati kad imaš dečaka u ustima? Pusti ga. I on bi takođe trebao sudelovati u raspravi.
Krokodil reče:
Stvarno si pametan. Pobeći će mi čim ga pustim.
Kunić odvrati:
Mislio sam da si razumniji. Ako pokuša pobeći, možeš ga ubiti jednim udarcem svojega repa. U redu., reče krokodil i pusti dečaka.
Čim ga je krokodil pustio, kunić poviče:
Beži! I dečak pobeže i spasi se.
Kunić tada reče dečaku:
Sigurno voliš krokodilovo meso, a i ljudi iz tvog sela sigurno bi voleli dobar obrok. Nisi oslobodio krokodila do kraja. Veći deo njegovog tela još je uvek zamotan u mreži. Idi u svoje selo i dovedi sav narod, pa pripremite gozbu.
I dečak učini tačno tako. Ode u svoje selo i pozove sav narod. Došli su sa sekirama, kolocima i kopljima, i ubiše krokodila.
Došao je i dečakov pas, i kad je vidio kunića, stao ga je juriti, i zadavi ga.
Dečak je stigao prekasno, i kad je video kako kunić umire, reče:
Krokodil je bio u pravu. Takav je svet, takav je zakon života.

Gospode, učini me oruđem svoga mira!
Gdje je mržnja, da donosim ljubav.
Gdje je sumnja, da donosim vjeru.
Gdje je očaj, da donosim nadu.
Gdje je tama, da donosim svijetlost.
Gdje je žalost, da donosim radost.
I da ne tražim toliko da budem utješen,
nego da tješim;
niti da budem shvaćen,
nego da umijem shvatiti drugoga;
niti toliko da budem ljubljen,
nego da ljubim.

Franjo Asirški

Idi smireno kroz buku i užurbanost
i sjeti se mira koji se može naći u tišini.

Koliko je to moguće,
budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.

Govori svoju istinu smireno i jasno,
slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
Izbjegavaj bučne i agresivne osobe,
one su teret duhu.

Ako uspoređuješ sebe s drugima,
možeš postati ponosan ili ogorčen
jer uvijek će biti većih ili manjih od tebe.

Raduj se svojim dostignućima,
kao i svojim planovima.
Održi entuzijazam za svoj vlastiti poziv,
ma koliko skroman bio;
to je pravo blago u promjenjivim vremenima.

Budi obazriv u svojim poslovima
jer svijet je pun prijevara.
Ali neka te to ne smeta da vidiš vrline koliko ih ima,
mnogi ljudi teže za visokim idealima
i život je pun herojstva.

Budi ono što jesi.
Pogotovo nemoj glumiti osjećaje
i ne budi ni ciničan prema ljubavi
jer usprkos svoj ograničenosti i svim razočaranjima
ona je vječna, kao trava.

Spokojno primi iskustvo godina
skladno napuštajući što je prikladno mladosti.
Gaji duhovnu snagu da te štiti od iznenadne nesreće.
Ali ne žalosti samog sebe izmišljanjima
mnoga strahovanja nastaju zbog umora i osamljenosti.

Osim održavanja zdrave discipline
budi blag prema sebi.
Ti si dijete svemira,
ništa manje nego što su to drveće i zvijezde.
Imaš pravo biti ovdje
i bilo ti to jasno ili ne,
nema sumnje da se svemir razvija kako treba.

Dakle, budi u miru s Bogom,
ma kako da ga zamišljaš
i bez obzira na to što radiš i čemu stremiš,
u bučnom komešanju života
zadrži mir u svojoj duši.

Pored svih prljavština, jadikovanja i porušenih snova,
ovo je ipak divan svijet.

Budi vedar. Teži da budeš sretan.

Max Ehrmann - Desiderata

Tri sita

U staroj Grčkoj je Sokrat bio poznat po tome, da je veoma visoko cijenio znanje. Jednog dana je veliki filozof sreo poznanika, koji mu je rekao:
-Znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju?
-Samo trenutak - zaustavio ga je Sokrat.- Prije no što mi bilo što kažeš, želio bih da napraviš kratak test. Ime mu je test Tri sita
- Test Tri sita?
- Tako je - nastavi Sokrat. - Prije nego što mi govoriš o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da razmisliš o tome što mi želiš reći i propustiš svoje riječi
kroz posebna sita. Zato se i zove Test tri sita.
- Prvo sito je sito istine. Jesi li posve siguran, da je to što mi želiš ispričati, istina?
- Ne - odgovori čovjek, - U stvari, upravo sam čuo i …
- U redu - reče Sokrat, - Dakle, ne znaš sigurno je li to istina ili nije. Probajmo s drugim sitom. Sitom dobrote. Želiš li mi ispričati nešto dobro o mom
prijatelju?
- Ne, upravo suprotno…
- Znači tako - nastavi Sokrat, - želiš mi ispričati nešto loše o njemu, ali ne znaš je li to istina. No, još uvijek možeš napraviti test, na raspolaganju ti
je još jedno sito. Sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi mi želio ispričati o mom prijtelju?
- U stvari, ne…
- Dakle - zaključio je Sokrat, - Ukoliko mi želiš ispričati nešto, za što ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi mi uopće morao išta
ispričati ?

Blago u kuhinji



Jedne noći rabinu Izaku bi u snu rečeno neka otputuje u daleki Prag i tamo iskopa skriveno blago koje se nalazi ispod mosta što vodi u kraljevu palaču. San nije smatrao ozbiljnim, no kad je o tome sanjao četiri ili pet puta, odluči poći u potragu za blagom.
Kad je došao do mosta, na svoju nepriliku, otkrio je da most i danju i noću dobro čuvaju vojnici. Jedino što je mogao bilo je da izdaleka gleda most. Budući da je tamo dolazio svako jutro, jednog dana kapetan straže dođe do njega da otkrije zašto dolazi. Rabin Izak, iako zbunjen da nekome drugome kaže svoj san, sve ispriča kapetanu, jer je volio dobru narav tog kršćanina. Kapetan se grohotom smijao a potom reče: "Bože dragi! Ti si rabin i držiš da je san ozbiljan? Da sam i ja toliko lud da se ravnam po svojim snovima, danas bih bio negdje na putovanju kroz Poljsku. Da ti kažem san koji sam sanjao prošle noći, a koji se često vraća: glas mi govori da idem u Krakov i da kopam u potrazi za blagom u kutu kuhinje nekog Izaka, sina Ezekijelova! Ne bi li bilo nešto najluđe na svijetu u Krakovu tražiti čovjeka imenom Izak i drugog koji se zove Ezekijel, jer pola muškog svijeta tamo vjerojatno ima jedno ili drugo ime?"
Rabin je bio preneražen. Zahvalio je kapetanu za njegov savjet, žurno otišao kući, kopao je u kutu svoje kuhinje i našao blago od kojega je mogao udobno živjeti do dana svoje smrti.
Duhovno traganje je putovanje bez udaljenosti. Vi putujete od mjesta gdje se sada nalazite na mjesto na kojem ste oduvijek bili. Od neznanja do saznanja, jer ono što radite jest da prvi put vidite što ste oduvijek promatrali.
Tko je ikada čuo o putu koji te vodi k tebi samome ili da te preobražava u ono što si oduvijek bio? Duhovnost je, na kraju krajeva, samo način da postaneš u biti ono što jesi.
Hasidska priča

Tri Pitanja

"Postoje samo dve stvari koje ne mogu da ti ukradu radost Sadašnjosti:
tvoje negativne misli o Prošlosti i tvoje negativne misli o Budućnosti."

Starac je nastavio:
"Videćeš da najviše pomaže ako počneš da posmatraš ono, što ti misliš da je Prošlost.
Kasnije ćemo se pozabaviti Budućnošću" - obećao je starac.
Mladić reče:
"Znači, svaki put kada osetim da me nešto sprečava da uživam u Sadašnjosti i da mi dobro ide, to je trenutak kada bi trebalo da pogledam u Prošlost i naučim nešto iz nje."
"Da", - odgovorio je starac.
"Vreme za učenje",je svako vreme, kada želiš da učiniš Sadašnjost boljom od Prošlosti.
Kada si uznemiren ili imaš bilo kakva druga negativna osećanja o Prošlosti koja se mešaju u Sadašnjosti,
tada moraš da odvojiš vreme da pogledaš u Prošlost i naučiš nešto iz nje."
Mladić je upitao:
"Zašto je dobar trenutak za učenje baš kada osećam nešto negativno?"
Starac spremno odgovori:
"Jer tada možeš da iskoristiš svoja osećanja da te nečemu nauče."
"I kako to da uradim?" - odvrati mladić.

Starac je odgovorio:
"Najbolji način je da postaviš sebi tri pitanja i odgovoriš na njih najiskrenije što možeš:

1. Šta se zaista desilo u prošlosti
2. Kakvu sam pouku izvukao iz toga i
3. Šta mogu da uradim drugačije ovoga puta?"

Spenser Džonson "Poklon"

Kamen na putu

U stara vremena jedan kralj je na sred puta postavio ogroman kamen.
Potom se sakrio da vidi ko će ga pomeriti.
Neki od najbogatijih trgovaca u kraljevstvu kao i mnogi dvorjani su prolazili tim putem i ignorisali kamen.
Neki od njih su čak krivili kralja što tako loše održava puteve,ali nijedan nije uradio ništa da bi sklonio stenu sa puta.
Potom je naišao seljak noseći ogroman teret sa povrćem.
Kada se približio steni, spustio je svoj teret i pokušao da je skloni sa puta.
Posle mnogo guranja i napora, napokon je uspeo.
Kada je ponovo uzeo svoj džak povrća, primetio je da vrećica sa zlatnicima leži tamo gde je bila stena.
Uz nju je bila i cedulja od kralja na kojoj je stajalo da je zlato za onoga ko pomeri stenu sa puta.
Seljak je naučio ono što mnogi od nas nikad ne razumeju:
da je prepreka zapravo prilika da poboljšamo svoje stanje.

Ne postoje prepreke,postoje samo mogućnosti.

Tri starca

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala tri starca pred svojim vrtom.
Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite štogod. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovome je ime Uspeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi k' mužu i skupa odlučite koga biste od nas trojice pozvali unutra."
Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presretan reče:
" Odkično! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"
Ona pak nije bila zadovoljna s njegovim prijedlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bilo bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sedela u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga dva starca su krenula za njom.
Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspjeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspeh, druga dva bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, nas dvoje je sledimo!"
Tamo gde ima Ljubavi, tamo uvek dolaze Bogatstvo i Uspeh.

У једној босанској касаби у време турске владавине, живљаше један Бег, који беше добар и племенит и према Турцима и према хришћанској раји. Оптуже злобни људи овога доброг бега Султану у Стамболу и Султан одмах посла новога бега у ту варош са наређењем да казни доброга Бега.

Дође нови Бег у касабу, заведе строги ред и закон и доброга Бега окова и баци у тамницу. Не би то доста новоме Бегу него одлучи да доброга Бега јавно казни и понизи. Нареди да га посаде на једно магаре тако да он буде окренут натрашке. Један Циганин је водио магаре кроз цео град, а пролазници су по турском обичају ударали кажњеника на магарету чиме ко стигне – рукама, ногама, моткама итд. Водио је Циганин магаре кроз целу касабу, како би прошао сваку улицу и сваки сокак и како би свако могао ударити сиротог Бега. Од силних удараца овај беше сав у крви и ранама, болно јечећи од болова.

Пред само вече ступише у последње сокаче касабе. Одједном на крају сокака појави се грдосија од човека, који им иђаше у сусрет. Сажали се Циганин и реши да опомене Бега.

- Добри Беже! Спреми се и скупи снаге да примиш још један ударац, иде нам у сусрет најкрупнији и најјачи човек у вароши. Ако његов ударац преживиш, спашен си.

- Хвала Циго, али тај крупни човек ме сигурно неће ударити, - узврати Бег.

У том наиђоше поред грдосије. Огромни човек се повуче у страну, окрете се према Бегу и дубоко поклони. Циганин и Бег прођоше.

- Молим те, реци ми, Беже, како си знао да те овај крупни човек неће ударити, када су те сви по вароши тукли? – упита Циганин зачуђено.
- Знао сам, мој Циго, - одговори Бег горко, - јер ово је једини човек у овом месту, коме никада никакво добро нисам учинио.

Из књиге "Веронаука живота"

VAŠE ŽELJE

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite što god. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovomu je ime Uspjeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi k mužu i skupa odlučite kojega biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presretan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"
na pak nije bila zadovoljna s njegovim prijedlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspjeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sjedila u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga dva starca su krenula za njom.
Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspjeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspjeh, druga dva bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, nas dvoje je slijedimo !"
Tamo gdje ima Ljubavi, tamo uvijek dolaze Bogatstvo i Uspjeh.
__________________